ДОБРО ЈУТРО ЗЕМЉАНИ

Хиљадама година људи упиру поглед ка небу опчињени идејом да се међу злаћаним тачкицама крију одговори о постанку свијета, нашој улози у универзуму и, можда најважније, да ли смо сами у бесконачном космосу.

Иако нам ласка да смо јединствени и посебни, аустралијски Абориџини, амерички Индијанци и припадници афричког Догон племена вјерују да су њихови преци примили знања од богова који су дошли са звијезда. Олако би сврстали њихове приче међу сличне легенде старих Сумера, Египћана, Грка, Нордијаца, Келта, Словена и многих других, да Догони нису познавали постојање Сиријуса Б, патуљастог звјезданог система који је невидљив голим оком, прије него су га открили модерни астрономи. Њихово разумијевање небеских тијела и сложена космолошка вјеровања фасцинирала су антропологе и астрономе, изазивајући расправе и спекулације о поријеклу племенског знања и могућности контактирања са ванземаљцима. Да ли сте се некада запитали ко су мистериозни небески посјетиоци, Нефилими, који су за себе бирали земаљске жене, о којима говори Библија?

Идеја да нисмо сами евидентирана је пиктографима хуманоидних бића на стијенама широм свијета, чудноватим летјелицама на ренесансним платнима, чак и на фресци у манастиру Високи Дечани, а од деветнаестог вијека, неидентификовани објекти забиљежени су фотографским апаратима. Многи од модернијих доказа приспјели су од ентузијаста који су у жаркој жељи за насловицом усликали кухињске тањире окачене на бандере, али то није обесхрабрило америчку владу да 1952. покрене пројекат ‘Blue Book', чији је задатак био да прикупља, анализира и каталогизује на хиљаде пријава. Инвазија је почела!

Агенти, махом ваздухопловни официри, озбиљно су се дали у истраживање свједочења и фотографија, детаљно обилазећи мјеста инцидената. За силна привиђења су окривили облаке, временске феномене, утицај дроге и алкохола, војне вјежбе и шпијунске балоне. Нема горе ничег!, коначно су пресудили и 1969. затворили бесмислени пројекат, ућуткавши осматраче с прве линије фронта (пилоте) да не причају глупости. Мање-више, свако ко је послије тога тврдио да је видио ванземаљски брод или, не дај боже, био отет и враћен са имплантом у кољену, третиран је као да је пао с Марса.

Вјероватно би и данас важило исто, да 2017. три одважна репортера нису објединили резултате својих њушкања у магазину The New York Times. Окрили су да Пентагон никада није дигао руке од истраживања ваздушних мистерија, напротив – посао се обавља у тајности кроз „Advanced Aerospace Threat Identification Program” у који сваке године цуре милиони долара (такозвани ‘Black money’, новац који нема трага на папиру) из Националног буџета за одбрану. На петом спрату Пентагоновог Ц прстена (C ring), дубоко унутар лавиринта зграде, под руководством званичника војне обавјештајне службе Луиса Елизонда, праћене су интеракције са неидентификованим летећим објектима, који су, испоставило се, у стању и да роне под водом. Након објављивања шокантног чланка, Елизондо је отпуштен, али је искористио прилику да у својим ТВ наступима истакне да постоје увјерљиви докази да нисмо сами.

Па рецимо да је из неког разлога и Елизондо пао с Марса, али како тумачити Пола Хелиера (Paul Helluer), бившег министра Националне одбране Канаде, који је инаугурисао пристаниште за слетање НЛО-а у Алберти и изјавио да их је лично видио, тврдећи да постоје најмање четири врсте ванземаљаца које нас посјећују већ хиљадама година и са којима неке владе сарађују. Бивши шеф Директората за свемирска питања Министарства одбране Израела, иначе уважени професор и пензионисани генерал Хаим Ешед (Eshed), у интервју за Jerusalem Post је открио да ванземаљци имају галактичку федерацију и да оперишу своја истраживања у договору са америчком владом. Такође је рекао да је тадашњи предсједник Трамп (Donald Trump) био спреман да информације објелодани јавности, али је спријечен како не би дошло до масовне хистерије, јер Земљани - нису спремни.

Можда су Пол и Хаим причали бајке, али Трамп, непослушан какав јесте, наредио је Пентагону да мора декласификовати информације (Intelligence authorization act) и дао им је 180 дана да припреме рапорт. У јуну 2021. године, Пентагон је у скромном извјештају на девет страна признао да је већина неидентификованих и мистериозних објеката (143 од 144 испитаних) – управо то. Објекти су стварни, али нема доказа да долазе из свемира. Признали су и 18 директних, необјашњивих сусрета. У медијима преплављеним темама ковида, глобалним сукобима и политичким вашарима, шкрти Пентагонов извјештај је склизнуо испод радара, али аутентична видеа које су декласификовали су почела да круже по друштвеним мрежама и побуђују пажњу Земљана.

Три видеа која су снимљена од стране америчке војске су се нарочито истакла:

Први видео и досад најсупериорнији снимљен, познат као ‘Tic Tac', датира из 2004, близу обале Сан Дијега. У савршено бистром дану види се објекат који се нагло спушта са висине од преко 24 километра (изнад те висине су сателити) на шест километара, гдје мирује прије него се опет нагло вине на висину ван домашаја војних пројектила.

Други видео, из 2015. са обале Флориде, добио је име ‘Gimbal’. Непозната летјелица демонстрира невјероватну ротацију док се креће супротно од вјетра, а пилот који је снима у шоку коментарише - ‘Oh my gosh!’ (О, боже). Испред Гимбала су биле и друге летјелице које нису приказане јавности.

 ‘Go fast’ је трећи снимак, такође са Флориде из 2015. Објекат је праћен неколико дана како зуји изнад мора, механичким покретима непознатим савременој технологији, да би био ухваћен како урања у воду.

Неидентификовани летећи објекти (НЛО/UFO) су преименовани у неидетификоване ваздушне феномене (UAP), и ма шта они били, америчка влада је признала да представљају озбиљну пријетњу војним и цивилним летјелицама, али и националној сигурности. У јануару ове године је процурио у јавност ‘Jellyfish UFO’, снимљен у америчкој војној бази у Ираку, у забрањеној зони између нуклеарних силоса, видљив само термоспектрумом. Између осталог, након што је заронио и боравио под водом 17 минута, нагло је искочио ван под углом од 45 степени.

У јулу 2023. амерички Конгрес је организовао јавно саслушање три бивша званичника УС војних и обавјештајних служби – Рајан Грејвс, Дејвид Фравор и Дејвид Граш (Ryan Graves, David Fravor, David Grusch) су под заклетвом свједочили о својим истраживањима и личним искуствима.

Graš (Grusch) је рекао да америчка влада већ деценијама посједује ванземаљске летјелице и да је лично разговарао са људима који раде ‘reverse engineering’, тј. покушавају анализирати и реплицирати заробљену технологију у тајности од јавности и Конгреса. У моменту када је споменуо посаду тих летјелица која није људског поријекла (non human biologics), у Конгресу је била таква тишина да се могла чути испуштена игла. Након саслушања, видно љутит конгресмен Тим Барчет (Tim Burchett) окарактерисао је америчку владу са три ријечи – моћ, корупција и новац, додавши да им више ништа не вјерује! Граш (Grusch) је након свог храброг наступа (само 5% пилота пријаве виђено да не би имали непријатности на послу) подвргнут медијској тортури која свим силама покушава да га дискредитује.

Многи који су се огласили идејом о ванземаљској интелигенцији, ризиковали су репутацију сопствене, један од њих је и Ави Лоб (Avi Loeb), доктор физике и професор Харвард универзитета који је за међузвјездани објекат детектован телескопом са Хаваја, назван Oumuamua, предложио да је вјештачке природе јер се чудно креће, мијења брзину, исувише је раван и гурнут од сунца на необичан начин, без репа комете. Колегијални отпор с којим се суочио, упркос теоријској природи Лобовог запажања, највише је наштетио науци која није уважила плуралност идеја.

Уз ванземаљске посјете нашој планети, везују се и загонетне мутилације стоке, абдукција људи, разни археолошки артифакти, активности у Региону 51 (Аrеа 51) и  симболични цртежи у житним пољима, најчешће у Енглеској (Цроп цирцлес). Заживјела је и претпоставка да су бљедуњави крупнооки и танкоусти ванземаљци наши потомци који нас надгледају из будућности, и будући да све мање разговарамо, и све више времена проводимо у затвореном простору, буљећи у екране, није невјероватно да ћемо за хиљаду година еволуције наличити стереотипу Грејса (Grey Alien).

Слиједећи примјер сјеверних сусједа, мексички Конгрес је такође организовао саслушање експерата прошле године, а новинар Џејми Масен (Jamie Maussan) је искористио прилику да присутнима и свјетској јавности представи  два ситна окамењена ванземаљска тијела! Тиме је кредибилитету Конгреса задао ауто-гол, јер се лабораторијским испитивањима показало да су направљени од дјечјих костију и највероватније украдени из Перуа. Кад се међу доказима помијешају прагматичност и аљкавост, једини резултат је - пролазна сензација.

Године 1938, глумац Орсон Велс (Orson Welles) је прочитао драму адаптирану по књизи „Рат свијетова“ преко радија, и та епизода је постала чувена јер је наводно изазвала панику слушалаца који су повјеровали да се управо догађа инвазија са Марса. Данас не би било лако преплашити Земљане, у случају да  им ванземаљци пожеле добро јутро са ТВ екрана, већина би само одмахнула руком и рекла „Ах, још једна досадна реклама!“

Постоје двије могућности: или смо сами у Универзуму, или нисмо. Обје су подједнако застрашујуће. – Артур Кларк (Arthur C. Clarke)