Интервју са Младеном Обрадовићем

Младена сам први пут срела када је био у улози водитеља програма на Конференцији младих лидера из дијаспоре, која је организована 2010.године у Торонту и имала је за циљ да окупи младе и успешне бизнисмене нашег порекла који живе и раде у Канади. Младенов професионализам, елоквентност и шармантан наступ оставили су веома снажан утисак на све присутне.

О Младену, његовом раду и делу

Младен Обрадовић је по вокацији глумац који живи и ради у Канади већ 14 година. Оснивач је Пулс театра, највећег драмског студија за децу на српском језику у Северној Америци и предаје глуму на Академији за надарену децу (Academy for Gifted Children- P.A.C.E.) у Торонту. Младен је већ дуги низ година ангажован на позоришној сцени у Торонту, као глумац, професор глуме, оснивач и уметнички директор Пулс театра, редитељ, продуцент и текстописац. Заслужан је за реализацију бројних позоришних остварења за децу и одрасле, на српском и енглеском језику, намењених како српској заједници тако и широј канадској публици. Младенов глумачки резиме је веома богат, а поред представа које организује у оквиру Пулс театра, активно учествује на канадским позоришним фестивалима (Fringe Toronto, Next Stage Festival), као и у представама независних глумачких трупа. Глумео је у преко 30 представа, десетак филмова и ТВ емисија, позајмљивао глас у анимираним пројектима и радио-драмама, конципирао и водио многе радионице глуме, програме и презентације.

Порекло и образовање

Родом је из Подгорице, завршио је глуму 2002. на Академији уметности у Београду, у класи професора Бранислава Циге Јеринића, а специјализирао је мјузикл на ФДУ у Београду, 2004. Упоредо је и апсолвирао на Одсеку за енглески језик и књижевност на Филолошком факултету у Београду. Након студија глуме, радио је као глумац у Београду седам година, а по доласку у Канаду магистрирао је глуму на Јорк универзитету у Торонту, 2007. године. Као инструктор драме, радио је за неке од највећих и најпознатијих компанија у Торонту које се баве позоришним образовањем младих људи: Young People's Theatre, Theatre Peace, Arts Express, Centauri Summer Arts Camp и Shakespeare in Action.

Запажени позоришни пројекти

Један од значајнијих Младенових позоришних подухвата је овогодишња представа „Шуме су дубоке и тамне“ (The Woods are dark and deep), за коју је написао сценарио, продуцирао и играо једну од главних улога. Представа је приказана на великој сцени Factory театра.

Још једно сјајно овогодишње остварење, приказано у истом простору, представа Foreign Tongue, у којој је Младен глумео Руса - Јуру, приказана у оквиру Next Stage фестивала. Представа Пулс театра из прошле године „Црвенкапа и збуњени вук“, по тексту Радета Павелкића, приказана у позоришту Maja Prentice Theatre, у Мисисаги, била је једна од ретких прилика да видимо представу на српском језику у којој одрасли играју за децу. У оквиру Fringe фестивала, који се одиграва сваког лета у Торонту и који представља главну смотру позоришних стваралаца Торонта, Младен је учествовао у два позоришна пројекта, као продуцент и носилац главне улоге у представи „Буба у уху“ (A Flea in Her Ear) 2017. године и као глумац у представи „Кухињска драма“ (Kitchen Sink Drama), 2018. године. Вредно је поменути и „Ноћ убица“, (Night of the Assassins) из 2008. године, од времена самог почетка рада Пулс театра, коју је режирао Саша Лукач. Глумео је и у представама: Assassins (Stageworks Toronto), Frankenstein (in Echo Productions'), Fever/Dream (Seven Siblings'), FOE (Draft89's production) i u predstavi Counting Sheep (Summerworks Festival Toronto) која је награђена Дора признањем за најбољу представу те године и за најбољи ансамбл. Листу Младенових улога на филму и у серијама можете пронаћи на његовом IMDB (International movie data base) профилу, а међу скорашњим остварењима су улоге у: Birthday (2019), Disasters at Sea (2018), Enchanted Mafia: Dark City (2019) и Erika (2017).

Пулс театар је највећи драмски студио за децу на нашем језику у Северној Америци. Пулс театар успешно ради и расте са нашом децом већ 12 година. Током школске сезоне у овом театру одржавају се програми глуме за децу различитог узраста, а два пута годишње, по завршетку зимског и летњег семсетра, организују се и представе за ширу публику. Кроз позоришне пројекте, студио глуме пружа изузетну прилику нашој деци у дијаспори да уз дружење и игру уједно испуњавају важну мисију, а то је неговање нашег културног наслеђа, као и учење и усавршавање матерњег језика кроз текстове домаћих писаца, песама и музику. Поред великог доприноса везаног за очување матерњег језика, у драмском студију Пулс театра деца маштањем и креативношћу стичу самопоуздање и уче вештине друштвених односа и тимског рада. Пулс театар ради у просторијама српског центра при Цркви свих светитеља, на Dixie Road у Мисисаги. 

Осовину Пулс театра уз Младена данас чине професионалне глумице Биљана Караџић, Ивана Обрадовић и Лада Скендер. По речима Младена, мисија овог театра је да произведе интересантне, маштовите, модерне представе, с акцентом на друштвене и етничке проблеме као и културолошке разлике, а глумцима имигрантима помаже да стекну канадско искуство и промовишу свој рад у канадској позоришној индустрији. Поред школе драме, у оквиру Пулс театра Младен организује независне позоришне пројекте и професионалне представе за децу и одрасле, у којима има учешће као продуцент, глумац, режисер и текстописац. Новогодишња представа дечје драмске секције Пулс театра, под називом „Све, све, али занат“, одиграла се 8. децембра, а на опште задовољство присутне деце, као специјални гост појавио се и Деда Мраз, чије се улоге и овог пута прихватио Младен. У продукцији Пулс театра, прошле године је први пут одиграна представа професионалних глумаца намењена деци, под називом „Црвенкапа и збуњени вук“, коју је Младен Обрадовић режирао по тексту домаћег драмског писца Радета Павлекића. У питању је остварење креативне сарадње глумачке екипе и продукцијског тима, који поред Младена чине професионалне глумице из Београда - Биљана Караџић и Јелена Асановић, уметнички продуцент Пулс театра - Ивана Обрадовић, као и глумац Раде Тодоровић, коме је ово први пројекат са овом позоришном кућом. За чаролију визуелног доживљаја на самој сцени била је заслужна сценографија Драгане Суботић–Девић. Представа је била права посластица за децу и одрасле, а Младен је носилац главне улоге симпатичног, збуњеног вука који је побегао из зоолошког врта у град, са жељом да се припитоми и постане вољени кућни љубимац, као што ту привилегију имају његови даљи рођаци - пси. Ова неодољива прича прати вука кроз његову необичну авантуру да га људи прихвате, међутим, у његовој племенитој намери, посао му кваре од давнина уврежен лош имиџ вука, као и његова неукротива природа. Позоришни комад је оплемењен са много лепих песама које је по Павелкићевом тексту Младен и аранжирао. Представа се играла у сезони 2018. у неколико наврата у просторијама Maja Prentice Theatre, у Мисисаги. У разговору за САН, Младен је указао на значај довођења деце на наше представе. По његовом мишљењу, публика треба да се образује, посебно одрасли који треба да створе ту навику да доводе децу у наше позориште. Будући да нам деца расту на енглеском говорном подручју, по његовом мишљењу крајње је време да родитељи схвате колико је значајно да их излажу нашем језику у било ком контексту јер ће их једино тако везати за матерњи језик, његово очување и нашу заједницу у дијаспори. Младен је веома задовољан што је допринео да се доведе професионално позориште за децу на једну од позоришних сцена Торонта и веома је заинтересован да ради вредно на томе да се обогати позоришни репертоар за децу на нашем језику и топло се нада да ће наша публика у Канади бити ту да их подржи и препозна квалитет и значај оваквих дешавања за децу из наше заједнице.

The Woods are Dark and deep „Шуме су тамне и дубоке”

Последњи у низу и несумњиво најуспешнији пројекат у продукцији Пулс театра у 2019. години је представа The Woods are Dark and Deep. У питању је оригинална историјска драма, сачињена по сценарију Младена Обрадовића, у режији Сандре Kардинал, која се приказивала овог пролећа у просторијама култног канадског позоришта Factory Theatre u Torontu. Овај Младенов драмски текст, првенац, расветљава горку, истиниту причу о једном броју српских и украјинских имиграната из Првог светског рата са територије Аустроугарске, који су у бегу од ратног вихора, своје спасење потражили у избеглиштву у Канади. Међутим, по свом доласку на канадско тло, уместо да их дочека бољи живот, били су сурово насамарени и заробљени. Тадашња власт их је сместила у радне кампове. 

Ова потресна прича заснована је на историјским чињеницама, које су мало познате јавности, али захваљујући Младеновом посвећеном раду и једногодишњем истраживању, угледале су светлост дана. Чињенице говоре да је више од 8500 људи, ратних исељеника из Аустроугарске, међу којима су најбројнији били Украјинци, а потом Срби, Мађари, Италијани, Аустријанци и Немци, по доласку у Канаду примани у прихватне центре и затварани у радне кампове где су били приморани да раде најтеже послове и представљали су главну радну снагу за крчење шума, прављење путева, националних паркова и села.

Радња саме драме смештена је у једном од таквих кампова, Spirit Lake Camp у северном Квебеку. Прича прати животе тројице Србина из Лике и једну украјинску породицу са двоје деце, која се ту затекла у свом бегу од страховите глади која је снашла њихову родну Буковину, у Украјини. Драма представља сведочанство једне прошлости, причу о имигрантима лишених слободе, а врхунац њихове немоћи, приказан је кроз љубавну причу младог имигранта Јанка и његове веренице, која је припадала „утицајној породици“ из владајућег слоја у тадашњој Канади. Њихова љубав је покушала да пробије ту баријеру и превазиђе ту дубоко урезану границу између имиграната и људи рођених у Канади. Међутим, нажалост и поред све жеље и моћи, то им није пошло за руком. Представа одише патњом над многим неправдама које погађају живот једног имигранта, међутим и поред тога аутор успева својим саркастичним и трагикомичним коментарима да превазиђе сву горчину тренутка и да овој причи удахне ведрији тон, тако да вам се током ове драме врло често у исто време и смеје и плаче.

Крај драме је срећан, главни актери су ослобођени, а кулминација представе је када се три Србина песмом „Тамо далеко“ обраћају својој отаџбини. Комад је написан и изведен на енглском језику како ова тема не би остала заробљена искључиво у оквирима домаће публике.

Уз Младена који је био носилац једне од главних улога- Небојше, разборитог имигранта из Лике, остатак позоришне екипе сачињавали су професионални српски и канадски глумци, редитељ, сценограф и костимограф, а интересантно је и то да су два млада глумца из дечјег драмског студија Пулс театра добила улоге и прилику да играју у професионалној представи за одрасле - Мила Јокић и Симеон Кљакић.

По речима Младена главна инспирација и мотивација за овај драматичан осврт на прошлост и голготу кроз коју су наши преци пролазили, у оквиру тадашњих „легалних“ државних процеса, јесте подсетник, а уједно и прилика да упоредимо на ком су нивоу данашње социјалне слободе у свету. Главни мотив који је испровоцирао Младена да се позабави овом темом из прошлости, јесу недавни скандалозни догађаји који су се одиграли усред Америке, а везани су за нетолерантну политику садашњег председника. Реч је о призорима који су шокирали свет, где су стотине илегалних миграната, већином из Јужне Америке и Мексика, деце и беба, насилно одвојени од чланова своје породице и изоловани и смештени у складишта, у којима је чак због нехуманих услова за живот неколико детета страдало. По Младеновом мишљењу, недопустиво је да се тако нешто дешава у 21. веку усред Америке, а док се политичари препуцавају и упиру прстом једни у друге, невини испаштају. По речима Младена, овом драмом желео је да повуче паралелу и укаже да то што се дешава у Америци тренутно није ништа боље него ово што се збивало пре сто година у Канади, као да човечанство није ништа научило из историје, и да су и даље присутни гнев и мржња према свакоме ко долази из неке друге земље.

Младен Обрадовић, својим драмским пројектима и залагањем на очувању нашег језика и културе, даје важан допринос нашој заједници у Торонту, а као енергичан и правдољубив, бунтовник с разлогом, увек је отворен за нове инспиративне подухвате, који буде свест и покрећу свет. У име нашег часописа САН желимо му много успеха у будућим професионалним и личним настојањима, у свом доприносу да планета постане сретније место за живот. За оне који су занитересовнаи да упишу своју децу у драмски студио Пулс театра, информације можете пронаћи на веб-сајту www.pulsteatar.com или телефоном - 647-702-773