Дом Јеврема Грујића

Велелепну вилу у Светогорској улици број 17 подигао је истакнути српски државник и дипломата, Јеврем Грујић, за своју породицу 1896. године. Посао је био поверен архитекти Милану Капетановићу, који је здање пројектовао у духу француског необарока и неоренесансе, док је пикторалну декорацију на фасади извео познати италијански уметник Доменико д’Андреа у стилу зграфита, што је редак случај у Београду.

Током XIX и XX века, у пространим салонима овог здања, организовани су градски балови на којима се окупљала друштвена елита Србије и дипломатски скупови на којима су политички и интелектуални прваци тог времена одлучивали о будућности младе српске државе. Овде је потписан тајни уговор Србије и Бугарске за ослобођење Јужних Словена 1912. године, на коме је касније заснован Балкански савез. Дом породице Грујић посећивале су многе значајне личности, међу којима је и краљица Марија Карађорђевић, која је долазила ненајављена и без протокола. Пола века касније, тачније 1967. године, у подруму породичне куће, отворена је прва дискотека у Београду, што је представљало социолошки „бум“ у савременој историји града.

Имајући у виду значај самог објекта, као и чињенице да су у кући живели истакнути чланови друштвено-политичког живота Србије, Завод за заштиту споменика културе Београда је, одмах након оснивања 1961. године, захваљујући великом залагању Јована Секулића, Николе Рајића, Оливера Минића, Александра Дерока и Љубомира Дурковића Јакшића, објекат прогласио за непокретно културно добро.

Потомци Јеврема Грујића, својим друштвеним залагањем и ентузијазмом, већ два и по века предано чувају породично наслеђе. Преко 600 уметничких предмета красе ентеријер овог дома, међу којима се налазе дела највећих српских сликара, старо и ретко оружје из Првог и Другог српског устанка, намештај из XVIII и XIX века, дарови чланова краљевских породица, дипломатска преписка, предмети од сребра, порцелана и фајанса високе занатске израде. Једни поред других салоне красе, ремек дела највећих српских сликара. Отменошћу плене портрети великана Паје Јовановића, Уроша Предића, Стеве Тодоровића, Милоша Тенковића, Зоре Петровић. Важан топос чини и најстарија сачувана венчаница у Србији из 1850. године, која се састоји из неколико стотина хиљада сребрних нити.

У септембру 2015. године у партеру куће је отворен први приватни музеј у Београду и Србији под називом „Дом Јеврема Грујића - Збирка Шећеровић Цонић“. Осим сталне изложбене поставке ентеријера градске куће, „Дом Јеврема Грујића - Збирка Шећеровић Цонић“ организује низ манифестација, као што су јавна предавања еминентних стручњака, концерти, али и изложбе радова младих уметника. Кроз бројне и разноврсне радионице за децу и одрасле, као и кроз оригиналне позоришне представе специјално креиране у сврху музејског театра, посетиоцима се представља културно наслеђе Београда и Србије.

„Дом Јеврема Грујића - Збирка Шећеровић Цонић“ препознатљив је симбол породичног континуитета, традиције српског наслеђа и место сусрета прошлости и будућности.

Поглед иза чипкане завесе

Након стицања независности Кнежевина Србија је у првим деценија XIX века доживљавала процват на друштвеном, културном, економском и политичком плану. Захваљујући виспреним и мудрим потезима народних првака, Србија је невероватном брзином ухватила корак са процесима модернизације који су се у то време одвијали у Европи. Изложба „Поглед иза чипкане завесе“ има за циљ да, путем различитих сегмената приватног живота угледне породице Грујићa и њихових потомака, представи процесе европеизације српског друштва. Кроз изложене предмете могуће је створити слику једног отменог живота београдских породица, и на тај начин пратити формирање и развијање друштвених елита у периоду од 1850. до 1950. године.

Новоформирана грађанска елита прихватила је модерне и позитивне облике понашања који су укључивали међуљудске односе, као и начине комуницирања на високом културном нивоу. Веома јасно установљени обичаји и манири на својеврстан начин одређивали су живот виших слојева становништва Београда. Део тог начина живота било је и опремање и улепшавања кућа и станова, декорисање по угледу на елегантне западноевропске амбијенте.

Велика пажња посвећивана је и образовању и културном уздизању младежи. Кућно васпитање и школски систем имали су за циљ стварање слоја становништва које ће активно учествовати у развоју друштвено-политичке сцене Србије.

Оквир у коме се живело и начин на који се живело осликавао је једну атмосферу такорећи идиличног друштва, пуног хармоније и човекољубља. Сваки сегмент живота имао је своја прихваћена, али не нужно и ригидна правила. Како се организовала чајанка, како гала вечера, на који начин се облачило, како се понашало у друштву, који су се културни догађаји пратили и наравно изнад свега, како се водила бриљантна конверзација, давало је тон свакодневици.

Упознајући различите генерације женских чланова породице Грујић кроз њихове активности, од уређења породичног дома по европском укусу до рада у женским патриотским друштвима, сазнајемо више о вредностима једне средине и једног времена, као и о положају жена из вишег друштвеног слоја. Друштвени живот престонице сагледан кроз личне предмете, односно кроз културно наслеђе породице Грујић и њихових наследника, омогућава увид у тежње српског друштва ка новим погледима на живот, новим перспективама и изазовима.

Данас, породице Шећеровић, Наумовић и Цонић, потомци Јеврема Грујића, активно учествују у културном животу Србије кроз активности у породичном музеју али и кроз бројне културне пројекте у земљи и иностранству. Чувају сећања на културно наслеђе својих предака, омогућавајући на тај начин да остваре континуитет друштвене сцене Београда и Србије. Концепт модерног живота какав је водила породица Грујић у XIX веку, породице Ћурчић и Милојевић у XX веку, али и сви њихови потомци у потоњем периоду, указује на тежњу српског друштва ка просперитету и напретку у сваком погледу.

Период XIX века је за Србију значио велики искорак из средине у којој је дуго боравила спутана, са увек присутним тежњама ка напретку. Коначни помак донео је нове сфере културног изражавања читаве нације, а нарочито појединаца који су имали прилику да виде горући свет Европе, свет препун револуција, нових машина и манира.

Посебно место у културној историји Србије имају потомци Јеврема Грујића, у чији свет и живот завирујемо иза чипканих завеса београдских салона.