ДИГИТАЛНИ ПЕЈЗАЖИ И ПОРУКЕ ПРИРОДЕ - Илија Малеш

Илија Малеш, свестран педагог, уметник и љубитељ природе са богатом професионалном и уметничком каријером.

Током свог радног века, био је предавач математике, статистике, информатике, метода истраживања у математици, као и одбране и заштите. Своју наставничку каријеру започео је у Травнику, где је радио у Школи ученика у привреди (ШУП), економској и грађевинској школи. У Србији је предавао у гимназији у Бачком Петровцу, као и у две основне школе у Београду. Предавао је ученицима виших разреда на српском, словачком, француском и енглеском језику. У Канади је своје знање преносио у школама у Квебек Ситију (школа за одрасле), Кембриџу и Кичинеру.
Поред наставничког рада, Илија је имао запажену улогу у уметничком свету. Године 1997/1998. учествовао је као глумац и гитариста у позоришној представи “Moi + Toi = Nous” у Квебеку, где је на француском језику тумачио улогу емигранта из Босне. Следеће године глумио је у петој епизоди телевизијске серије “L’Opération Tango”, сниманој у војној бази Valcartier у Квебеку, где је на српском језику играо капетана Војске РС Перовића.

Илијина страст према природи огледа се у његовом фотографском стваралаштву, кроз које је забележио преко 140.000 дигиталних слика. Његове фотографије природе, од нежних приказа цвећа и воћа до панорамских пејзажа, приказиване су на бројним изложбама. Издвајају се презе-нтације у библиотеци у Кичинеру (2019–2020) и у Градској кући у Кичинеру (2024), где је приказао стотине фотографија и сличица кроз иновативне мултимедијалне приказе.
Комбинујући наставнички позив, уметничку креативност и технолошку иновативност, Илија Малеш наставља да инспирише публику кроз своје разноврсне таленте и посвећеност дељењу лепоте света око нас.

Шта вас је инспирисало да радите са сликама при-роде као основом за своја дигитална дела и како бирате мотиве из природе, постоји ли нешто посебно што вас привлачи (светлост, текстура, пејзаж)?

Када сам 80-их година ђацима средњих школа у Бачком Петровцу и Травнику предаво информатику, у уџбе-нику је била једна графика коју је компјутер направио. Од тада ми она не да мира. Кад се већ цели живот бојим четкице, уља и платна, 20 година касније решио сам да пробам да сликам уз помоћ компјутера. Тајно и далеко од јавности. Сама природа инспирише свакога, њене боје су моја инспирација. Мотиве не бирам. Узимам из природе све што стигнем. Све ме привлачи – природа, градови, села, језера, море и небо. Али и конкретне ствари са пијаце, слике поврћа и воћа, нарочито цвећа.

Колико ваш рад одражава стварност природе, а колико је резултат ваше маште?

Колико гледаоци могу да повежу моје слике са природом не знам, али слутим по онима који кажу да не могу да престану да их гледају. Као да путују великом брзином кроз природу, шуме, поља, планине, реке, мора, језера или плове небом.

Које технике користите да бисте трансформисали фотографије природе у дигитална уметничка дела и колико су вам важни детаљи у фотографији пре него што започнете дигиталну обраду?

Технике су компјутер и у њему инсталирани фото-скечери и фотошопови. Унесем слику у компјутер и понуђеним алатима је обрађујем. А комбинација има заиста много. На хиљаде. Посао је врло мукотрпан и никада не знам шта ће бити крајњи резултат. Као вожња непознатим крајевима. Стално вам се откривају нови пејзажи, а онај последњи је кад вам је доста путовања па закочите.

Да ли кроз свој рад желите да пренесете одређену поруку о природи или екологији и како ваша уметност доприноси повезивању људи са природом?

Наравно. Порука је спасимо природу. Спасимо себе у природи, а не у подземним склоништима и пећинама или на Марсу.

Да ли имате омиљену сезону или доба дана које највише волите да се појави на вашим сликама?

Свака сезона има своју лепоту. Срећа је да живим у сва четири годишња доба.

Да ли покушавате да прикажете лепоту природе или можда и њену крхкост?

Неке слике природе су и ружне. Обично говоре о људима који уништавају природу. Рецимо имам слику – жена и ћерка чекају хоће ли се тата вратити из рата, испред њих огро-ман пламен. То се десило и мојој мајци у Другом светском рату, а и мојој супрузи деведесетих година. Вероватно и свим мојим и вашим прецима. Или та иста слика, огромна ватра, а група жена и деце нама леђима окренуте, а у даљини све гори – дрвеће, куће, људи..
Или слике патака на дрвећу, да ловци имају где да пуцају, јер патака ту више нема, истребили су их. Или, неки посматрачи уместо медузе на сликама виде атомске печурке, а уместо птица – дронове.
Ја желим да заштитим овај свет. Мој принцип је да спасимо ако не све људе, а оно бар децу, од отрова одраслих. Од механичких отрова свих врста, од лажи и мржње...
На пример има једна слика на којој Партенон плива на огромном морском таласу као симбол пропасти цивили-зације. Неке асоцијације ја и не видим, али гледаоци виде. То су њихове асоцијације. Немамо сви исту машту.
Аутентичност природе нa многим сликама остаје кроз њене боје.

Колико често се враћате својим старим радовима и гледате их из нове перспективе?

Ја сам већ пар година престао да радим нове радове. Заситио сам се. Имао сам ове године већу изложбу у општинској згради Кичинера, Онтарио, Канада, 160 слика на зидовима и 1800 слајдова на екрану. Детаље можете видети на мом Фејсбук профилу.
Стално се враћам мојим радовима. Убацим УСБ у екран телевизора и прегледам их. Многе сам и заборавио. Причам са њима: „А ту си ти.“ Некад се љутим на њих, некада им се искрено радујем, а почесто сам и тужан. Изненадим се понекад неким предвиђањима на мојим сликама. Као да сам слутио неке догађаје. Као на пример, давно пре појаве дронова, на неком пејзажу на екрану цртао сам мишом компјутера јато птица, а појавило се јато дронова.

Како публика реагује на ваша дела на изложбама? Да ли вас њихове реакције инспиришу за нове пројекте и да ли постоји тренд у дигиталној уметности који бисте желели да истражите?

Углавном гледаоци мојих сликарија су на Фејсбуку. Ту на мом профилу има заиста много слика. Малих и великих фајлова. Често ме похвале. Нико ме још није нагазио због мојих слика.
Мој домет до сада су те две велике изложбе. Прва је била у Библиотеци Кичинера у децембру и јануару 2019/20. године и у Градској кући 2024. Постоји један сајт врло добар за све уметности - Showyourarts.com. Њега препоручујем свим уметницима. Тамо има на десетине мојих радова.
Постоји данас много нових технoлогија за које сам права незналица. То ће нови млади да користе. Ја сам већ престарио. Занимало би ме да сликам на екрану као сликари на платну бојама и кистовима, што то чине многи у свету. Морам се покренути. Одабрати програм. Ако неко зна, нека ме упути. Компјутер је донео нове могућности у свему. Неке ствари нас усмеравају ка добру, а неке да нас бог сачува од њих.