Сенке на „зеленој револуцији“

Први део: Револуција у производњи хране и њене последице

Ових дана читамо о првом успешном хибриду између човека и животиње, а гласила нас упозоравају да не купујемо пластични пиринач, који, кад се скуван формира у лоптицу, заиста одскаче од пода као лоптица. Прва вест изазива неверицу. Другу, на срећу, можемо да тестирамо и докажемо. Али, како да се снађемо у неразумљивом језику етикета са листом састојака, у телевизијским и другим рекламама, где уз храну иду придеви као што су органски, природни, здрави, прави... Коме да верујемо?

У овом и наредним бројевима САН-а позабавићемо се овим темама.

Зелена револуција

Пре него што нам је из Кине стигао пластични пиринач, много пре него што је почео генетски инжењеринг, храна је била једноставно - храна. Производила се старим опробаним методама и усеви су често потпуно пропадали због разних болести и непогода. Онда је дошао Други светски рат, a за време његовог трајања пронађене су хемикалије, које су касније завршиле на њивама и у баштама. Савремена механизација и наводњавање су, уз хемикалије, убрзали почетак такозване зелене револуције. У то време атрибут зелена није се односио на еколошку категорију, већ на до тада незабележен скок производње, индустријализацију фарми и повећање броја турнуса.

Преко хиљаду хемикалија се у Канади користе као пестициди. Уобичајена је употреба супстанци које имитирају хормоне, које су неуротоксичне, које утичу на репродуктивне функције. Према једном званичном извештају канадске скупштине, око 60 одсто пестицида који су у употреби, ремете рад хормона. Фондација Дејвида Сузукија показала је да је 58 одсто пестицида који се користе у Канади забрањено у другим развијеним земљама због негативног дејства на људско здравље.

У неким земљама у развоју и даље се користи већ 30 година забрањен ДДТ. Ми од тога нисмо заштићени, јер ваздушни, водени и подземни путеви не знају за границе, а Канада, поред тога, увози храну из тих истих земаља.

Подаци о томе колико се пестицида заиста задржава на површини воћа и поврћа разликују се између канадских званичних организација и WWF (World Wildlife Fund). Удружење лекара који се залажу за заштиту човекове средине (The Canadian Association of Physicians for the Environment) одавно захтева да се синтетички пестициди потпуно забране. За сада - неуспешно.

Слична је прича и са тешким металима у храни употребом вештачких ђубрива.

Да ли сте знали да се храна коју уносимо зрачи не би ли дуже остала свежа? Сетите се тога кад будете јели црни лук, кромпир, пшеницу и неке зачине. Озрачена храна би требало да буде јасно означена интернационалним симболом:

Говеђе месо се такође озрачује да би се елиминисали организми, као што су салмонела и ешерихија коли. Радијација оштећује храну разбијањем молекула и стварањем слободних радикала. Слободни радикали, истина, уништавају неке бактерије, али се у исто време задржавају у храни оштећујући витамине и ензиме.  

О томе више на сајту http://www.hc-sc.gc.ca/fn-an/securit/irridation/index-eng.php.

Наука или научна фантастика

Генетски инжењеринг је једна од најактуелнијих тема последњих неколико година. Многи мисле да се производња биотехнолошке хране отела контроли и да је њен утицај на здравље погубан. Међу опонентима је велики број стручњака и организација, укључујући и Светску здравствену организацију, која наводи следеће потенцијалне ризике за људско здравље: токсичност, алергијске реакције, могуће генетске промене.

Истина је да је мало времена прошло од почетка узгајања и коришћења генетски модификоване хране да би се донели недвосмислени закључци. Али, управо у томе и јесте проблем: са масовном производњом и употребом почело се пре него што се довољно знало о последицама. Нико не зна какви ће резултати бити на дуге стазе, али то не спречава моћне корпорације да зарад брзог профита развијају овај начин производње. Застрашујући су подаци о томе како се новостечено знање о ДНК користи да би се експериментисало са генетским кодом биљака и животиња, стварајући нове врсте и бирајући њихове особине.

То нас враћа на почетак ове приче. Људске ћелије су успешно убризгане у ембрион свиње, што је довело до првог хибрида човека и животиње.

http://news.nationalgeographic.com/2017/01/human-pig-hybrid-embryo-chimera-organs-health-science/

Разлози који стоје иза овог научног истраживања и успешне реализације звуче хумано: сваких десет минута један човек на земљи се нађе на листи чекања за пресађивање органа. Сваког дана двадесет двоје људи у свету умире без одговарајућег даваоца. Одгајање људских органа у телу свиње донеће многима олакшање. И, неоспорно, довести до многих других проблема, који сви помало личе на научну фантастику и који нас својом неистраженошћу плаше.          

Огромна материјална средства и људско знање користе се већ деценијама да би се стварале и у производњи хране примењивале хемикалије и синтетички материјали, па чак и да би се експериментисало са новим хибридним врстама између човека и животиња у циљу одгајања људских органа за пресађивање. И онда кад су намере позитивне, ризик је сувише велики да бисмо у све такве експерименте олако улазили. Не могу а да се не запитам где би наука данас била да су новац и знање били далеко више усмерени ка унапређењу природног одгајања хране. Несумњиво је да би резултати били ближи хуманости, него научној фантастици.    

Јасно је да сами морамо да се снађемо и заштитимо своје здравље и здравље свог подмлатка. На много тога горе наведеног немамо, нажалост, никаквог утицаја. Али, можемо урадити оно што нам је доступно. Неопходно је да се стално образујемо. Набављајмо намирнице и кувајмо уз знање и свест о томе како то утиче на наше физичко и ментално здравље. На следећој веб-страници наћи ћете корисне информације, ваш мали џепни водич кад кренете у пиљарницу или самопослугу: https://www.ewg.org/foodnews/index.php