Volontiranje u Španiji

Dva prethodna leta volontirala sam u letnjem kampu Diverbo, čiji program pomaže deci iz evropskih zemalja da usavrše svoje znanje engleskog jezika. Taj program obuhvata boravak u kampu za vreme letnjeg raspusta, a ja sam izabrala dvonedeljni program, mada postoje i opcije od jedne ili četiri nedelje. Volonterima su obezbeđeni smeštaj i hrana, a troškove avio-karte pokrivaju sami.

Izabrala sam Španiju. Prvi put sam učestvovala u tom  programu kad sam imala 16 godina i putovala sam u Madrid bez svojih roditelja. Bila sam pomalo uznemirena jer mi je to bilo prvi put da putujem sama i to van Kanade, ali predstavnici kampa Diverbo su me dočekali na madridskom aerodromu. Pre nego što sam otišla u Španiju i Diverbo kamp, bila sam veoma uzbuđena, ne znajući šta me tačno čeka. Nadala sam se da će to biti dobro iskustvo, ali imala sam tremu zbog neizvesnosti. Kad sam stigla u Madrid, smeštena sam u hotel sa ostalim volonterima.Tu sam se našla sa svojim drugaricama sa kojima sam i planirala ovo volontiranje. Sledećeg dana uputili smo se ka našem kampu, vozeći se autobusom nekoliko sati. Konačno smo stigli u Prijego de Kordoba, malo mesto u južnoj Španiji. Odmah sam se zaljubila u božanstveni pejzaž –  beskonačni planinski venci, plavo nebo bez ijednog oblaka i ruže puzavice po zidovima španskih belih vila. Prvog dana u kampu imali smo priliku da upoznamo druge volontere, špansku decu, kao i radnike Diverba sa kojima ćemo provesti sledeće dve nedelje. Dan je bio vrlo dugačak, prvih nekoliko sati imala sam previše utisaka kao i sisreta sa velikim brojem ljudi koje nisam poznavala, ali kako je dan odmicao, opuštala sam se. Vrlo brzo sam se zbližila sa decom iz Španije, kao i drugim volonterima iz Kanade, Amerike, Engleske i Irske.

Dan u kampu bi počinjao u 8 sati ujutru, a završavao se u 11 uveče. Prvih nekoliko dana bilo je vrlo naporno, ali ubrzo mi se dopadao takav ritam jer je svaki dan bio dugačak i ispunjen. U našem dnevnom rasporedu bilo je mnogo aktivnosti koje su se odvijale isključivo na engleskom jeziku. Svima nama je bilo zabranjeno da pričamo španski jer je svrha kampa poboljšanje govornog engleskog jezika za španske tinejdžere. Moja omiljena aktivnost je bila jednočasovni razgovor sa vršnjakom iz Španije na engleskom, na bilo koju temu po izboru. Tako sam imala mogućnost da razgovaram sa mnogobrojnom decom, koju, inače, ne bih imala prilike da upoznam. Takođe, bilo je mnogo grupnih aktivnosti u kojima smo mi mentori sa engleskog govornog područja animirali i motivisali špansku decu da usavrše engleski. Tako na primer u toku dana bismo pripremali predstavu i svi zajedno igrali uveče. Baš smo se zabavljali. Svakog dana imali smo nekoliko sati pauze koju smo uglavnom provodili plivajući u bazenu i šaleći se jedni s drugima. Svakog petka imali smo igranku gde smo se ludo provodili do ranih jutarnjih sati.

Sve u svemu, ovo je za mene bilo divno iskustvo, koje mi je omogućilo da unapredim svoje liderstvo. Na moje iznenađenje jedna od najboljih stvari u ovom kampu bilo je to što nismo smeli da koristimo mobilne telefone u bilo koje drugo doba dana osim na pauzi, kada smo ionako bili zaokupljeni druženjem i zabavom. Ja mislim da je to bilo veoma dobro za nas tinejdžere jer nas je nateralo da izađemo iz komforne zone koju nam pruža elektronika. To nas je podstaklo da uspostavimo iskrenije i dublje odnose sa drugim tinejdžerima od kojih će neki čak prerasti i u dugogodišnja prijateljstva. Preporučila bih ovaj kamp svim srednjoškolcima koji vole da putuju, pomažu drugima i upoznaju ljude iz drugih zemalja i kultura. Za više informacija o ovom kampu posetite veb-sajt: www.diverbo.com