Где нас води модерно потрошачко друштво - Трошимо док не потрошимо - Shop until we drop
Дабогда немао па имао! То је клетва која се обистинила многима који су се из социјалистичког уређења преселили у развијено северноамеричко, капиталистичко, потрошачко друштво. Зарађивање, али и трошење, представљају готово највеће свакодневне стресове кроз које пролазимо. Као да смо заборавили да онда када имамо новац, имамо и далеко бољу позицију него када га немамо. У северноамеричком друштву често је велики изазов одупрети се притисцима и друштвено-социјалним очекивањима у вези са поседовањем материјалних добара. Али, не треба да пренебрегнемо с ума да је трошење у великој мери ипак ствар личног избора! Поред практичних савета за смањење трошкова, остаје свакоме да се преиспита и у вези са дубљим коренима своје потребе за поседовањем материјалних добара и сопственог уживања у куповини.
Потрошња по домаћинству
Поставља се старо питање - да ли бруто домаћа производња утиче на потрошњу по домаћинству или потрошња по домаћинству утиче на бруто домаћу производњу?
Подаци из Сједињених Америчких Држава од 2016. године, када је председник Трамп добио мандат, па до данас, показују стални пораст економије САД, ниску незапосленост (најнижа стопа незапослености у Америци од 1969. године) и пораст богатства. Постоји и феномен који економисти називају „ефекат осећања да смо богати“ (wealth effect) који значи да када људи виде да им вредност инвестиционог портфолија расте, троше више јер се осећају богатијим.
У Канади је и даље добра економска ситуација али је изнет податак да је у 2017. години достигнута највиша стопа задужења по домаћинству у последњих 20 година, што може озбиљно угрозити куповну моћ у будућности. Помало застрашујуће звучи да је у Канади дуг по домаћинству око 170 одсто од зараде (после одузетог пореза). Другим речима, сваки Канађанин дугује 1.70 долара од сваког зарађеног долара.
Резултати истраживања потрошње по домаћинству у Канади у 2016. години
Према Statistics Canada истраживању које је обухватило 17590 домаћинстава из 10 канадских провинција, доња табела показује податке колико и на шта је потрошило просечно домаћинство у Канади у 2016. години.
|
Трошкови домаћинства представљени по категоријама |
Просечна потрошња по домаћинству |
|
2016. |
|
|
Укупни расходи |
84,489 |
|
Укупна потрошња струје |
62,183 |
|
Храна купљена у продавници |
6,176 |
|
Храна купљена у ресторанима |
2,608 |
|
Станарина |
18,032 |
|
Главни смештај |
16,293 |
|
Изнајмљени стамбени простор |
3,868 |
|
Стамбени простор у власништву |
9,965 |
|
Вода, гас и електрична енергија у основном смештају |
2,460 |
|
Секундарни смештај |
1,739 |
|
Инфостан |
4,704 |
|
Телефон и интернет |
2,246 |
|
Намештај и уређаји за домаћинство |
2,300 |
|
Кухињски намештај |
935 |
|
Уређаји за домаћинство |
1,218 |
|
Апарати за домаћинство |
537 |
|
Одећа и додаци |
3,371 |
|
Превоз |
11,909 |
|
Приватни превоз |
10,660 |
|
Јавни (градски) превоз |
1,249 |
|
Здравствена заштита |
2,574 |
|
Непосредни трошкови лечења |
1,824 |
|
Лична нега |
1,311 |
|
Рекреација |
3,935 |
|
Опрема за рекреацију и услуге |
914 |
|
Кућна забава - услуга и уређаји |
200 |
|
Услуге у току слободног времена |
2,132 |
|
Приватна возила и пратеће услуге |
689 |
|
Образовање |
1,688 |
|
Штампани материјал за читање |
156 |
|
Дуван и алкохолна пића |
1,406 |
|
Игре на срећу |
217 |
|
Разни расходи |
1,794 |
|
Порез на доходак |
15,310 |
|
Лично осигурање и пензијски доприноси |
5,067 |
|
Донације, подршка, добровољни прилози |
1,929 |
Листа земаља по потрошњи
Према подацима United Nations Statistics Division, доња табела показује листу највећих потрошачких тржишта у свету. Земље су поређане на основу потрошње по домаћинству (Household final consumption expenditure-HFCE) а у односу на бруто домаћу производњу - БДП (gross domestic product-GDP):
|
Ранг |
Земља / држава |
Потрошња по домаћинству |
% БДП |
% светског потрошачког тржишта |
Год. |
|
_ |
Свет |
43,021,279 |
60% |
100% |
2013 |
|
1 |
САД |
11,484,340 |
71% |
26.69% |
2013 |
|
2 |
Кина |
3,320,652 |
37% |
7.72% |
2013 |
|
3 |
Јапан |
2,999,598 |
58% |
6.97% |
2013 |
|
4 |
Немачка |
2,086,559 |
59% |
4.85% |
2013 |
|
5 |
Уједињено Краљевство |
1,736,557 |
65% |
4.04% |
2013 |
|
6 |
Француска |
1,553,253 |
57% |
3.61% |
2013 |
|
7 |
Бразил |
1,401,620 |
60% |
3.26% |
2013 |
|
8 |
Италија |
1,300,337 |
58% |
3.02% |
2013 |
|
9 |
Индија |
1,106,702 |
57% |
2.57% |
2013 |
|
10 |
Русија |
1,089,144 |
55% |
2.53% |
2013 |
|
11 |
Канада |
1,021,477 |
59% |
2.37% |
2013 |
|
|
|
|
|
|
|
|
69 |
30,956 |
74% |
0.0892% |
2009 |
Како смањити трошење и шопинг дијета
Поставља се питање: Kако се ментално и физички одупрети потрошачкој еуфорији? Када је у питању трошење, потребно је бити свестан својих приоритета и сходно томе трошити, a у складу са приоритетима бити флексибилан и спреман на одрицање. Потребно је анализирати своју потрошњу и потрошачке навике, а затим развити методе мање потрошње у свакој области живота. Блогери и стручњаци дају савете за мање трошења као што су: установите свој буџет, прекините са непотребним шопингом, користите само кеш, водите седмичну и месечну евиденцију куповина, пронађите најнижу цену производа на који редовно трошите новац (као што је случај са бензином), будите флексибилни за куповину јефтинијих брендова, формирајте спискове за куповину и будите отворени да их мењате итд.
Све више постаје популаран тренд „шопинг дијете“ која је ефикасна посебно када су у питању купохоличари. Кроз шопинг дијету се привремено или на дуже време обуставља куповина најчешће оних производа на које је купохоличар „слаб“, било да је то одећа или обућа, скупи аутомобили, или путовања, а концепт „шопинг дијете“ се може свакако применити и на било шта друго што није неопходно за свакодневни живот.
Једна од области на коју се може применити шопинг дијета су куповине пред божићне и новогодишње празнике. Канадско домаћинство у просеку потроши између 650 и 750 долара на божићне поклоне и додатних 300 долара на декорацију за празнике. А „шопинг дијета“ се може држати и током целе године у току потрошачких сезона као што су Дан заљубљених, Дан мајке, Дан оца, Повратак у школу, Ноћ вештица, Црни петак, као и током великих најчешће лажних распродаја, или распродаја по продавницама које се наводно селе али се никада не одселе.
Трошење и штедња: шта можемо да научимо од генерације миленијалаца
Интересантни подаци су изнети у Forbes магазину 2018. године о потрошачким манирима генерације миленијалаца у САД (миленијалци имају између 22 и 37 година). Упркос чињеници да су у просеку боље образовани од генерације својих родитеља, баба и деда, и да сатница за коју раде расте, миленијалци су у горој позицији у односу на претходне генрације у готово сваком економском аспекту. Они троше у просеку 20 долара на дан мање у односу на исту генерацију пре десет година. Шта је разлог за то? За ову генерацију проценат незапослености је већи као и задужење које имају углавном од још неисплаћених трошкова високошколског образовања. Миленијалци плаћају у просеку 15 одсто више (2300 долара годишње) на храну, бензин и рачуне за мобилне телефоне. Ова генерација је прихватила минимализам и за разлику од претходних генерација нема жељу и навику за куповином и гомилањем ствари. Уз то, миленијалци више воле да троше новац на искуства него на предмете. Када купују, у потрази су за квалитетним продуктом, али су спремни да га набаве по мањој цени на интернету, па чак и половно. Водећи се идејом „максималне повратне вредности сваког потрошеног долара“, они користе у великој мери купоне и онлајн апликације које нуде попусте. На крају, ова генерација више воли да плаћа кешом него кредитним картицама, а на тај начин следе принцип куповине само оних ствари које могу себи да приуште. И коначно, неки представници генерације миленијалаца у просеку мање троше јер настављају да живе са родитељима.
Да ли покрет Финансијска независност, превремена пензија (FIRE - Financial Independence, Retire Early) има чаробни штапић?
Међу миленијалцима, а све више и међу представницима генерације икс (припадници генерације икс имају између 38 и 53 године), све je популарнији покрет Финансијска независност, превремена пензија - FIRE (Financial Independence, Retire Early). Инспирација за овај покрет је била књига објављена још деведестих година „Ваш новац или ваш живот“, аутора Вики Робин и Џо Домингеза (Your money or your life, Vicki Robin and Joe Dominguez) која се бави темама финансијске независности и антипотрошачког стила живота. Главна идеја књиге је да се сваки трошак пореди са утрошеним временом да се тај новац заради и да се на тај начин куповина „заслужи“.
FIRE представља интернет-екосистем који се састоји од блогова, дискусија и форума и тренутно има око пола милиона чланова. Радикални поклоници овог тренда тврде да остављају у штедњу чак и три четвртине своје зараде, што представља пет пута више од око 15 одсто колико стручњаци за финансије саветују да се оставља на страну. У просеку поклоници овог покрета прихватају мање драстичне методе штедње као што су: живот у мањој кући, смањење трошкова становања, куповина половног аутомобила, регистровање на унапред плаћени план за мобилни телефон, смањење трошкова за храну и исхрану ван куће, елиминисање кабловске телевизије, додавање тзв. секундарних извора прихода итд.
За постизање превремене пензије, у четрдесетим па чак и у тридесетим годинама, поклоници овог тренда раде одређен број година док не уштеде око 30 пута више од својих просечних годишњих трошкова, што је у овом тренутку око милион долара. Када се одлуче да престану да раде настављају да годишње подижу 3-4 одсто од уштеђене суме. Такав животни стил свакако захтева велику дисциплину као и одржавање, преструктуирање и релоцирање инвестиција током времена.
Из блогова представника покрета FIRE се могу извући неке поруке:
Живимо у неизвесним временима и контролисана штедња и трошкови нам омогућавају да избегнемо проблеме у будућности. Финансијска независност не значи да је потребно да престанемо да радимо да бисмо је остварили. Само значи да смо потребнији нашем послу него он нама. Правила из времена наших родитеља су се променила и систем који су они изградили се полако распада. Добро је осећање да смо спремни на изненађења и да се можемо сигурно и на време измаћи од финансијских проблема. Али, што је можда најважније, овакав приступ нам пружа већу контролу над нашим животом и временом.
Upcoming Events
Article Categories
- DIARY OF THE IMMIGRANT
- HIGHLIGHTS
- Editor's Note
- Trending
- Interview
- INTERVIEW: COFFEE WITH
- Canada
- Serbian Community
- Serbs Around the World
- Homeland
- Visit Serbia
- Life Today
- History and Traditions
- Through the Prism
- Business & Career & Finances
- New Destinations
- Arts & Culture
- Nurturing Serbian Language
- ABCs of Health
- Our Kitchen
- Diary of a Serbophile
- Sports and Hobbies
- Young Journalists
- Kids’ Page
- Our Youth
Fundraising Campaign for SAN
With your donation, you will contribute to the continued existence of the magazine as well as the maintenance of the website. Your name or company name will be included on our page “Our Sponsors”. If you wish you may also choose to remain anonymous (be sure to select the option to donate anonymously in the application). Thank you for considering to support SAN.
Donate Now