Заборављени змајеви Јужних Славена

Када прочитате ријеч „змај“, мислим да већина вас замисли великог рептила са крилима као у птеродактила или шишмиша, који бљује ватру и краде овце или принцезе, једе принчеве или витезове. Нисте криви, „драгон“ се углавном преводи на наш језик као змај, али то није змај, већ аждаја, посебно биће у српској митологији. Наш змај је потпуно јединствено биће у европској традицији. Замислите морално неутрално мушко полубожанство које мијења облик, али у природном стању изгледа као змија са крилима орла и роговима овна, има моћ над водом и кишом, води љубав са краљицама и бори се против аждаја и вјештица. Он више личи на азијске ријечне змајеве или на астечког кишног бога Квецалкоатла (Quetzalcoatl – перната змија) него на европске монструме. Овај змај је уникатан и међу Славенима, другачији и од руског „змеја“. Спомиње се ексклузивно на Балкану, специфично, у митологији Срба и Бугара, и регија на које су они утицали. Поред Србије и Бугарске, змај се помиње у Црној Гори и (сјеверној или славенској) Македонији. Такође, постојии и „змеу“ у Влашкој (у Румунији), вјероватно због старог бугарског утицаја. Једина сличност са змајевима западне Европе је у томе што је летећи рептил против којег се понекад боре витезови.

Змајеви који се појављују у различитим причама, поемама или легендама из разних периода и регија, међусобно се разликују, али имају кључних заједничких особина. Прва сличност је у њиховом изгледу. Змајеви (мислим овдје пре свега на наше, а не западне) имају тјело змије, али наравно много веће и могу да лете. У гусларским поемама се змај ријетко описује, можда и због тога што људи већ знају шта је змај и како изгледа. Опис овнове главе и птичјих крила се често цитира мада није универзалан. Али змај није увјек летећа змија, јер може да мјења изглед. Најчешће преузимају људски лик. „Змајеви“ каже Војислав Петровић у својој књизи Hero Tales & Legends of the Serbians,  „обично изгледају као лијепи младићи“. У митовима које је он сакупио, змајеви су некада летеће змије, а некада јашу коње или раде друге ствари које би само човјек или неки други хуманоид могао радити. Ову моћ преузимања других облика обично користе да се боре против принчева и, још важније, да воде љубав са лијепим племкињама. Змај у гусларској поеми „Царица Милица и Змај од Јастрепца“ скида „рухо огњевито“ (рухо је стара ријеч за одјећу). То би се могло тумачити као мјењање облика.

У Македонији и Румунији змајеви такође имају моћ претварања у птице, људе и ватру. Огњено рухо јастребачког змаја може бити слично румунским змајевима, који у облику ватре улазе код своје даме и тек онда се претварају у лијепога младића. Љубавнице змајева су обично хипнотисане њиховом љепотом, толико да када нису с њима постају блиједе и депресивне и некада се и убијају због њиховог одсуства. Али, колико год су им змајеви лијепи истовремено су и страшни, посебно њиховим мужевима. Витезови и цареви, махом храбри ликови, обично се преплаше змајевог леша када га херој баци пред њих. Змајеви воле да живе близу воде, највише око језера.

Змајеви имају моћ над олујама и кишом. Змајеви Румуније или чаробњаци Соломонари који их јашу, доносе кишу, грмљавину и некада град. Српски и бугарски змајеви, иако некада директно доносе кишу, у ствари више тјерају сушу. Српски змајеви се боре против аждаја, а бугарски против ламија. То су двије сличне врсте звијери. Ламије су змајице са много глава и доста личе на западне змајеве. Аждаје су сличне али нису споменуте директно као женке змајева и не морају имати више глава. Ламија или аждаја, а не змај, је непријатељ светога Ђорђа, и обоје доносе сушу и јаке олује града које уништавају усјев и изазивају глад у околини.

Непријатељи змајева су такође и але, које се понашају слично аждајама. Оне су увјек црне и преузимају облик црних животиња (на примјер бикова, вепрова или вукова), кишних, то јест градоносних облака, или изгледом имитирају змаја. Але су грабежљиве, једу огромне количине хране и много пију. Против ових злих змајоликих бића се боре хришћански Бог, Свети Илија Громовник, Здухачи, Перун и што је најважније за нашу причу - змајеви. Када се змајеви или небеске силе боре против аждаје, они производе муње и громове, и пада јака киша.        

Змајеви су, такође, близак род змијама. Ријеч змај је мушка варијанта ријечи змија, то можда није толико очигледно на српском језику колико је на руском (змеј је змај, а змеја је змија) иако руски змеј подсјећа више на аждају. Неки повезују српског змаја са другим ликом из гусларске поезије и митологије -  Краљем змија, зато што он као поклон другима даје моћ разумјевања и разговора са свим врстама животиња. Змај има и симболичну везу са српским народом. Многи хероји Косовског боја су синови или потомци змајева, а аждаје у српској митологији некада представљају Турке. Аждаје краду жене и дјецу и доносе глад, исто као што Турци одводе жене у хареме, синове у јаничаре и високим порезима изглађују српске сељаке. Змај је био симбол отпора против Османлијског царства као и свети Ђорђе због борбе против аждаја. Змајеви поред тога некада дјеле своју мудрост са херојима, као када змај савјетује Милоша Обилића да би Стефан Лазаревић Хребељановић био најспособнији да наслиједи цара Лазара.

Још једна кључна карактеристика змаја је да је готово неуништив. Змај Јастрепца не може бити убијен осим руком Змај деспота Вука. Змај из приче „Чардак ни на небу ни на земљи“ једино може бити убијен ударцем на једној осјетљивој тачки, остали ударци га не брину и само каже да га је нешто ујело.

Синови змајева, као што сам већ рекао, су велики хероји наше митологије и историје. За разлику од бугарских легенди, српска митологија је пуна ових полузмајева. Као што каже поема Милош Обилић змајски син:

Што год има Србина јунака.

Свакога су одгојиле виле,

Млогога су змајеви родили

Као синове змаја поема набраја: Змај Огњена Вука, праунука Вука Бранковића који се за разлику од прадеде посветио борби против Турака; Краљевића Марка, највећег српског хероја; Лазаревог најстаријег сина Стефана; Секулу Вановића (о којем не могу наћи никакву информацију); Страхињу Бановића и Љутицу (Југа) Богдана, оца девет Југовића и Царице Милице, а као потомка змаја Рељу Бошњанина. Они су означени младежима са вуковом длаком и имају надљудске моћи и легендарну храброст. Углавном су приче о змајевском поријеклу остале са краја периода српске независности и са почетка османлијске владавине, али је стара идеја о змајевима који оплођују људске жене, па ме не би изненадило да змајевих синова има и раније у нашој историји.

Наши змајеви нису ни зли као западни, али ни добри као источни. Они нас чувају од суше, али нам и краду жене или их доводе до самоубиства. Они су бића са својим манама и врлинама. Они су сила природе коју ми не можемо контролисати.

Мит змаја је ипак више од саме приче. Служио је као моћан политички алат за средњовјековно племство. То можемо уочити у поеми о Јастребачком змају, гдје змај деспот Вук убија змаја да спаси царицу Милицу, те од цара Лазара добија Сремску бановину и три товара злата. Змај деспот Вук је највјероватније Вук Бранковић. Он је једини велики Вук тада присутан на двору Лазара пошто се поема дешава прије рођења Лазаревог најстаријег сина Стефана. Исто тако Лазар деспота зове сином, што би било нормално за Вука Бранковића који му је био зет. Ова поема показује обичним људима блиски однос између Лазара и Вука и даје њиховом савезу митску легитимност. Поред тога даје Лазаревом сину Стефану улогу змајевог сина коју потврђују и други извори као сто је пјесма „Милош Обилић Змајски Син“. Тиме га прави надљудским херојем са већом легитимношчу чак и од своје браће, као рецимо његовог млађег брата Вука који је покушао касније да га свргне. Стефан Лазаревић је исто био први члан „Витешког реда змаја”, основаног од стране мађарског краља. Можда његов статус Змајевића у поемама има и везе са овим. Тако је Влад II од Влашке, Дракулин отац, добио име Змај (Дракул) зато што је био члан истог реда.

Ова поема кроз давање Сремске бановине Вуку (за шта не постоји исотријска потврда) даје легитимност каснијој владавини његовог праунука Змаја Огњена Вука у истој регији. Прави анахроне паралеле између Вука Бранковића и Змај Огњена Вука. Обојица добију Срем као награду од великог владара, Вук Бранковић добија од цара Лазара у поеми, а у стварности Змај Огњен Вук добија Срем од мађарског краља Матије Корвина. Корвина можда препознајете из мог чланка о крилатим хусарима, он је од српских витезова избјеглица створијо први хусарски регимент. Поред тога, обојица добијају Срем као награду за борбу против великог непријатеља, змаја у случају Вука Бранковића, а Турака у случају Змај Огњена Вука. Поема такође даје Вуку Бранковићу већу титулу него што је у стварности имао. Углавном, поема велича Бранковиће и даје легитимност и старост њиховим новим титулама.

Поред овога, мени изгледа очигледно да симптоми змајевске љубави, који се јављају међу племкињама, депресија, вођење љубави са неким другим осим мужа и, понекад, самоубиство личе много на прикривање насилно прекинутих љубавних афера на двору које би могле нарушити племићев престиж. Лакше је за то окривити убијеног змаја него другог човјека. Не мораш жену убити због невјерности и нарушити савез са њеним оцем, не мораш дијете прогласити копилетом већ у ствари га прогласиш суперхеројем. Најважније, племићу је лакше признати да је мање привлачан од натприродног бића него признати да му је жена више вољела другог човјека.

Прије него што завршим, вољео бих вас брзо упознати и са другим јужнославенским змајоликим бићима: Позој је змајолико биће из Словеније и Хрватске. Као и културе из којих долазе, имају јаче германске утицаје. Позоји живе испод земље гдје производе земљотресе и разне друге проблеме. Спомиње се да позој живи испод Љубљане, иако у митологији најпознатији позој је из Међумурју у Хрватској. По неким хрватским причама, Свети Ђорђе убија црног позоја. Чак неки кажу да се то догодило у једном малом хрватском селу, а не како се прича у познатој легенди, на Блиском истоку. Позој је сличан германским змајевима који су такође зли и живе испод земље.  Можда је то због дуге франачке и аустријске владавине у Словенији и Хрватској, али позоји се не налазе у Аустрији и Њемачкој него се чешће спомињу у Енглеској. Чак у Енглеској постоји легенда о чаробњаку Мерлину у којој се спомињу два змаја која се боре испод земље  и праве земљотресе који непрестано руше један дворац. Ја лично нисам чуо за змајолике легендарне животиње које праве земљотресе у близини Хрватске и Словеније. Али змајолика бића свих Јужних Славена су јединствена, барем за своју религију.

Такође, постоји српско-бугарски змај који је јединствен на свјету али недовољно проучаван, тако да је за њега мало ко чуо. Можда се више чуло за људе који добију титулу змај, као на примјер Змај Огњен Вук или Васа Чарапић Змај од Авале, али нажалост ни они више нису толико познати. Зато се надам да сте нешто ново о српској култури, митологији и историји сазнали из овог чланка.

Ако вас интересује да више сазнате о српским змајевима и њиховим синовима, препоручујем епске јуначке песме преткосовског, покосовског циклуса, као и циклус о Бранковићима, и циклус o Краљевићу Марку. Међутим, ту се треба пазити архаичног језика и чудних падежа. Такође, препоручујем књигу на енглеском Hero Tales and Legends of The Serbians од Војислава Петровића. Овде ћете наићи на чудне англицизације српских ријечи па је мало теже истраживати ликове када не знаш како би им се име писало на српском. Најзад, ако вас интересује,  влада Србије у својој туристичкој понуди има и туру Путевима змајева, посета локацијама везаним за змајеве. Jastrebac Lake Resort такође пружа много информација о змајевима како би привукао туристе.

Извори:

Hero Tales And Legends Of The Serbians, Vojislav M. Petrović, engleski

https://www.gutenberg.org/files/38571/38571-h/38571-h.htm

Царица Милица и Змај од Јастрепца, Народна епска поема, Преткосовски циклус, можда спонзорисано од стране Вука Гргуревића Бранковића, српски

http://jastrebac.blogspot.com/2017/08/carica-milica-i-zmaj-od-jastrepca.html

Чардак ни на небу ни на земљи, Народна бајка, српски

http://www.avantartmagazin.com/cardak-ni-na-nebu-ni-na-zemlji-narodna-bajka/

Бајка на енглеском у Hero Tales And Legends Of The Serbians

Митска бића српског народа: (х)ала, Љубинко Раденковић, српски

https://web.archive.org/web/20140411193132/http://www.rastko.org.rs/antropologija/ljradenkovic/ljradenkovic-ala_c.html

Милош Обилић Змајски Син, Народна епска поема, Преткосовски циклус, српски

Wikisource, Fondacija Wikimedia, srpski ili starosrpski

https://sr.wikisource.org/sr-el/%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D1%88_%D0%9E%D0%B1%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%9B_%D0%B7%D0%BC%D0%B0%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%81%D0%B8%D0%BD