Шумадијо, Шумадијо

Возим кроз Шумадију док радио трешти. „Политичи је некоректно“ возити се кроз Шумадију и слушати рок, поп или латино музику! За потпуни доживљај Шумадије, њене атмосфере, менталитета или што би наша омладина у Канади рекла „вајба“, ту је Радио Шумадија! У емисији „Поздрави и жеље“ слушам музичке жеље за весело друштво из Тополе, за рођење детета у Јагодини, за склапање брака у Чачку. Сећам се како су некада слушаоци слали жеље и за одлазак у војску. Пошто у данашње време у Србији више није обавезно служење војске, народ је смислио други разлог за славље - прославу пунолетства! Разочарана сам што више ни по шумадијским селима нема целодневних прослава под шатром. Седамдесетих и осамдесетих година, у време мога детињства и ране младости, биле су живописне прославе под шатрама. Сећања на сцене када младожења са својом ужом и широм фамилијом долази испред младине куће и пушком пуца у јабуку, на коло које се игра сатима без престанка и на домаћу српску трпезу,  богатo послуживану  током целог дана, враћа ме у егзотику српског села.

Шумадијско село је можда модернизовано тако што се из шатри прешло у банкет сале, али на први поглед и нема неких промена у односу на пре неколико деценија. Њиве су и даље поплављене, ходате земљаним путем по блату до колена, путујета возовима „који стају код сваке бандере“. У селу из кога су пореклом моји преци, излазим на главну улицу и доживљавам благи „дежа ви“ и времеплов ме враћа у године мог детињства. Ту је, на први поглед, све исто као и седамдесетих и осамдесетих година, иста пошта у боји зреле вишње, амбуланта обојена у жуто и аутобуска станица прекривена читуљама. Ту је дрвена колиба у којој је наводно Карађорђе преспавао пред Први српски устанак. Ту је основна школа и неколико продавница пољопривредне опреме. Једина новина су два кафића са баштама из којих понекада трешти музика чак и усред дана, кинеска продавница и две три самопослуге-пиљарнице. Кинез, власник продавнице, прича течно српски! Путеви кроз село су и даље у лошем стању и углавном неасфалтирани, као и пре 50, 40, 30 година. Село и даље нема ни водовод ни канализацију. Највећа новина је нова црква, која је релативно скоро подугнута, захваљујући доброчинству људи који су живели у иностранству, а пореклом су из села.

Шумадија је била „запостављено дете“ маћехе Југославије. У њу се није улагало, становници села су или бежали у градове или радили по два посла: у фабрикама и на својим њивама. Сељаку из Шумадије никада живот није био лак. А како је данас?

Угледни пољопривредник Александар Бабић из села Десимировац, надомак Крагујевца, рекао је за ucentar.rs:

„Пољопривредник је занимање, сељак је опредељење. Ја сам опредељен да будем сељак. У Крагујевцу, као и у остатку Србије, нема стратегије развоја пољопривреде. Ради се стихијски, субвенције се деле буразерски и на основу припадности партији на власти. Доћи ћемо у ситуацију да и оно младих што је желело да остане на селу, оде у разне Сименсе, Фијате и друге фабрике које ће остати у Србији само док буду трајале државне субвенције. Када „инвеститори“ оду, ти исти који су напустили село и изгубили посао, неће имати где да се врате јер ће им из средине куће расти кисело дрво. То се српском сељаку већ догодило седамдесетих година прошлог века, али лекцију, изгледа, нисмо научили“, наводи Бабић.

Попис становништва потврђује да млади у великом броју одлазе из Шумадије у којој остају старачка домаћинства. Према подацима из 2020. године, у Шумадији и западној Србији живи 1.916.855 становника, а од тога је грађана старијих од 65 година чак 402.728. Највише их је у Шумадији и западној Србији у односу на све друге делове Србије, укључујући и Београд. У старосној категорији од 65 до 69 година највише становника поново има регион Шумадије и западне Србије (145.968), као и оној од 70 до 74 године (91.968). Исти је случај и са људима који имају 75 и више година - највише их је у овом региону (164.792).

Шумадија се на годишњем сајму пољопривреде, који се одржава сваког септембра у Крагујевцу, „брендира“ као аграрна регија. Шумадија се сврстава у ред аграрно-индустријски најразвијенијих региона Србије, поред Поморавља. Ратарство и сточарство су традиционалне гране привреде.

Пољопривредна производња у шумадијском округу је специјализована за шљиве и малина, а од поврћа за кромпир, купус и шаргарепу. Најзаступљенији усеви су кукуруз, нешто мање пшеница, шећерна репа, јечам и крмно биље.

У Шумадији постоје села у општини Топола која су се специјализовала само у производњи воћа и то на поседима већим од 10 хектара и од воћа најзаступљеније су јабука, бресква и шљива. Виноградарство такође има дугу традицију у општини Топола и у последње време приметан је пораст произвођача вина.

У шумадијској области свега 26% пољопривредних газдинстава користи подстицајна средства у виду субвенција, док се процењује да услуге саветодавне стручне службе користи само 14%. Тринаест пољопривредних газдинстава се бави органском производњом и то највише узгојем житарица и кромпира.

Године 2019. остварено је значајно повећање извоза млечних производа и вина, а ракија је добила географску ознаку што је веома значајно за повећање производње, извоза и брендирања Шумадије као значајне аграрне регије.

На велетржницу Београд из шумадијског округа долазе: црно, бело и винско грожђе, јабука (златни и црвени делишес, глостер, грени смит, јонаголд, јонатан и кожара) и крушка.

Поред пољопривреде ту је и индустрија: производња путничких аутомобила, проводника и каблова, специфичних електричних апарата, интегрисаних електронских кола и микросклопова, делова шинских возила, намештаја и прибора за моторна возила.

Укупан спољнотрговински суфицит привреде шумадијског округа у првом кварталу 2022. износио је 132 милиона евра, што је за 81 одсто више у односу на исти период прошле године. Ту је са 52 милиона доминантно учешће привреде града Крагујевца. Суфицит шумадијског округа регионално посматрано највећи је спољно трговински суфицит у Републици Србији.

Извоз трамваја компаније Сименс мобилити, отварање новог погона Јан фенфа, као и изградња нове хале компаније Вакер Нојзон (Waker Neuson)

површине 20 000 квадрата у Радној зони Феникс, дају за право да Крагујевац очекује значајан раст производње, извоза и спољнотрговинског суфицита.

Радио емисија „Жеље, честитке и поздрави“ Kомуникација се и у данашње време у Шумадији обавља путем радија, где се у популарној емисји „Жеље, честитке и поздрави“ објављују информације и преносе поруке, од објава венчања, веридби, слава, повратка из иностранства, већих кућних радова, сахрана, парастоса и помена итд. Колико год да тако нешто изгледа старомодно и смешно, посебно у данашње време технологије, можда је управо због тога и драгоцено, као још један пример човекове тежње за неотуђењем. Ова радио-емисија неретко је имала и шаљиве поруке, праћене црним хумором и спрдњом: Срећно зидање септичке јаме комшији Миладину жели комшинка Милева уз песму „Мало ја, мало ти“. Срећно усељење у новосаграђену кућу, уз песму „Сиђи муњо удри громе“, жели комшија. Покојној баки изгорелој у пожару желимо покој вечни уз песму „Све још мирише на њу“. Срећно склапање брака сину Милутину жели отац са песмом „Дотак’о сам дно живота“. Унуци честитамо трећи рођендан, уз жељу да доживи још толико, уз песму „Краљица тротоара“. Песмом „Одрастао сам са овцама“ својим сестрама желим пријатно поподне! Зету гинекологу срећан 100. абортус уз песму „Где ће ти душа“. Срећан одлазак у војску са песмом „Кад би био рањен“. Сину јединцу срећну операцију очију уз песму „Још не свиће рујна зора“. Деда Мирослав и баба Љубинка желе срећну ампутацију ноге свом унуку уз песму „Не клепећи нанулама“.