Петрова црква из 6. века - Миленијумски дах древне Србије

 Неописиво је стање људског духа у Петровој цркви, надомак Новог Пазара, најстаријем храму у Србији саграђеном у 9. веку на темељима ранохришћанске  цркве из 6. века.  Кроз главу струје несвакидишње мисли,  осећа се дах минулих векова,  а нека мистична сила не дозвољава да се напусти храм стар више од једног миленијума.

   Двери древне богомоље,  новијег датума, из 1728. године, чије посустало дрво једва држи металне окове, воде у други свет. У свет у коме царује друго време, са другим вредностима и обичајима.

   У Петровој цркви, како је народ једноставно зове, или у Цркви Светих апостола Петра и Павла, како званично гласи њен назив, човек се најпре утиша. Далеке, мистичне молитве зраче из  камених зидова и топе его успешније него разне  медитативне методе  и човек ту почиње да гледа, разгледа и загледа у  прошлост. А самим тим и у садашњост, и  будућност, што би рекао протојереј ставрофор Томислав Миленковић, старешина Петрове цркве, који ће осим мудрих примедби умногоме помоћи и у склапању историјског мозаика, давањем мноштва информација.

   Туристима који сада готово ходачасте у срце некадашње српске средњовековне државе,  рећи ће да је то један од најзначајнијих споменика српске историје и културе, и архитектуре, због чега је 1979. године уписан у листу светске баштине и под заштитом  Унеска као део целине Стари Рас и Сопоћани. Сви ти топоними везани су за средиште некадашње српске средњовековне државе које је у једном периоду било управо ту. Српски двор родоначелника  династије Немањића, Стефана Немање, био је у оближњем Расу, чије  камене зидине и данас привлаче својом древном енергијом. 

   Управо у Петровој цркви Стефан Немања ће бити крштен по православном обичају, јер се његова породица доселила из Рибнице, околина данашње Подгорице, где је под романским утицајем млади кнез по рођењу био крштен по католичком обичају. У овој богомољи необичне архитектуре, што сведочи о различитим епохама,  Стефан Немања који је започео стварање моћне српске државе, али не и најстарије, јер је пре  Немањића владало најмање две, или три српске династије,  предаће престо  на Благовести 1195. свом средњем сину Стефану. Ретко ће се дешавати, и то не само у српској историји, да отац без проблема преда власт сину.

  И, опет у Петровој цркви, Немања ће се, заједно са својом женом Аном, замонашити и повући затим у Хиландар  као Симеон, код свог трећег сина Растка који ће убрзо постати један од највећих (про)светитеља Србије - Свети Сава. Ту ће Стефан Немања подићи  Хиландар славни  који ће „служити за примање људи  од српског народа“.

   Али Петрова црква остаће на историјској сцени важна и незаменљива, даривана пажњом српског народа и надаље. Немањин средњи син Стефан, који ће у историји бити познат као Првовенчани и бити први српски краљ, управо ће се у Петровој цркви крунисати краљевском круном 1217, коју је добио од папе, захваљујући својој другој жени, венецијанској принцези Ани Дандоло. Захваљујући њему, или тачније њој, Србија је постала међународно призната краљевина 1217. године.

    Бројне приче из славне српске историје  прича на свој начин древни камен којим је зидана  Петрова црква. Немогуће је не чути бар њихов ехо или не осетити њихов значај и немогуће је због свега тога не постати тих и мали.

    Посебна црква има посебну архитектуру. Све је на њој атипично.

  Сви други храмови у Србији имају квадратну основу, Петрова црква има кружну. Има  галерију, што је реткост. Сличну архитектуру, рећи ће протојереј ставрофор Томислав Миленковић,  има  само црква Светог Доната у Задру, која је такође из 9. века.

  Фреске могу да захвале онима који нису марили за уметност. Све су биле  покривене малтером  до 1954. године када је откривено 114 квадратних метара четворослојног  живописа из различитих периода. Део је из 9. века, 12, и 13. века и део из 16.века. Малтер  је спасио пропадања дивних приказа Богородице са Христом, апостола са арханђелима, ликовима светих Петра и Павла,  арханђела Михајла и Гаврила...

   У Петровој цркви саграђеној у подножју прелепе планинске лепотице Голије, чувају се и пронађени археолошки споменици из средњег века. Изузетне су лепоте, маштовити, од белог студеничког мермера. Мањи део јендоставних споменика је из 12. века док они из 15. века имају  украсе и ликове покојника. Из каснијег периода су споменици којима са друге стране плоче стоји  име и занимање, година рођења, а понегде само година смрти и колико је дуго живео. Много је лепоте у таблама покојника, што људи садашњице  брзо примете. 

   Посебну амбијенталну целину чини гробље испред Петрове цркве. Јендообразни споменици исклесани од трахита који се копао у оближњем мајдану, привлаче пажњу. Сачувано је око 300 споменика који потичу из 16. и 19. века. 

   На једном пише: „Децо моја љубите правду и истину. То сатрунут неће. А многа лета и богатство то ће у час проћи ка моје 92 године. Радојко Товрљан меанџија“.

    Из Петрове цркве понесе се неки мали сувенир и други поглед на свет.