TORONTO - NASEOBINA DIVLJIH ŽIVOTINJA U TORONTU

Preko 50 posto svetskog stanovništva živi u urbanim sredinama i većina nas je u ubeđenju da divljim životinjama nije mesto u gradu. A one se naseljavaju u gradovima da bi jednostavnije nabavile  hranu  i lakše se sakrile   od svojih predatora, dakle iz sličnih razloga kao i ljudi. Toronto je stanište divljih životinja kao što su kojoti, rakuni, lisice, tvorovi, dabrovi, sokolovi, jeleni… Veće životinje možemo sresti  u gradskim šumama, uz reke i jezera, a  manje i u privatnim baštama. U poslednjih godinu dana, od kada je ljudima ograničeno kretanje u Torontu, divlje  životinje su se još više odomaćile  i sve češće  ih srećemo na  ulici,  na plaži, u dvorištu... Nema razloga za strah, ali treba da budemo obazrivi i da pripazimo na svoje male kućne ljubimce.

KOJOT u Torontu živi u Hajparku (High Park), zapadno od njega ali i na drugim šumovitim lokacijama. On je predator koji se ni u urbanoj sredini ne snabdeva hranom iz kanti za smeće, već lovi male životinje poput veverica. Možemo ga sresti  tokom cele godine i to u paru ili grupi, ali češće ga možemo čuti nego videti jer je po prirodi stidljiva životinja. Iako kojot brzo trči, ne preporučuje se da i mi trčimo kad ga sretnemo,  već treba polako da se udaljimo i izbegnemo direktni susret. Iako susret u predvečerje može biti neprijatan,  kojot izuzetno retko napada ljude. Naši manji kućni ljubimci mogu biti u opasnosti, pa na njih moramo pripaziti.

RAKUN  se prilično navikao na udoban gradski život. Postoji i instagram grupa gde se postavljaju interesantne fotografije i dogodovštine šarmantnih toronćanskih rakuna, a po nekim statistikama Toronto je glavni „rakun grad“ u svetu. Rakun se uglavnom hrani noću  i to insektima,  miševima, ostacima voća i povrća, ali i ostalom hranom iz naših kanti za smeće. Mnogi vlasnici kuća u Torontu vode bitku sa rakunskim porodicama jer vole da se nasele u ušuškane prostore ispod drvenih terasa, u tavane  i sl. Međutim, iako je simpatičan, rakun nije  životinja dobroćudne naravi  i u poslednje vreme je značajan  prenosilac besnila u Ontariju pa se treba pripaziti.

DABAR  je kanadska nacionalna životinja, koja između ostalog živi i u Torontu. Pre nego što su se Evropljani doselili, na teritoriji Kanade je živelo šest miliona dabrova da bi do sredine 19. veka pola njih  bilo istrebljeno jer su ih lovili zbog njihovog krzna. Dabra u Torontu koji glođe stablo, premešta balvane i pliva, možemo videti u  Hajparku (High Park) kod Grenadier ponda, kod reke Don, reke Humber i na ostrvima Toronta. Kao i mnoge divlje životinje, koje žive u urbanim sredinama, dabar je aktivniji danju nego noću.

CRNO-BELI TVOR  je životinja iz porodice lasica koju možete sresto u celom Torontu, najviše u blizini zelenih površina. Hrani se  raznim insektima, voćem i povrćem tako da ima pozitivnu ulogu gradskog čistača. Noćna je životinja i najčešće ga tada možemo sresti, kao i u periodu između januara i marta kada mu je sezona parenja.  Tvor je stidljiv i neće prvi prići i napasti, ali ako se oseti ugroženim brani se svojim smdrljivim sprejom. Ako vidimo tvora koji tapka prednjim nožicama i diže rep, preporuka je da se udaljimo.

JELEN belog repa je najekskluzivniji i najveći sisar koji živi u Torontu.  Činjenica da u  pojedinim delovima grada žive ovi prelepi jeleni i srne dovodi do zaključka da je grad predviđen da živi u harmoniji sa prirodom. Ovaj jelen može dostići  težinu od 100 kg i širinu od 1 metra u predelu ramena. Mužjak ima rogove, a samo jedna od 1000 srna može  da ima kratke rogove. Mladi se rađaju krajem maja i u junu. Mesto gde najčešće možemo sresti jelena ili srnu u Torontu  je Šetalište u dolini reke Don

(Don Valley Trail).

SOKO (Peregrine falcon)  je najbrža životinja na planeti Zemlji sa sposobnošću da pri letenju postigne brzinu od 390 km na sat. Odrasli soko ima raspon krila od 70 do 120 cm, a težak je svega 0,7 do 1,5 kg. Za sokola koji živi u urbanoj sredini kao u Torontu, vrhovi modernih solitera postali su odlična zamena za planinske vrhove, njegovu prirodnu naseobinu.  Soko se u gradu hrani uglavnom golubovima. U Torontu ga možemo videti tokom cele godine, a najčešće u finansijskom centru.

Preporuke vezane za mogući kontakt sa divljim životinjama u Torontu:

• Ne prilazite divljim životinjama, njihovim gnezdima ili staništima, ni onda kada izgledaju pitomo, kada su bolesne ili povređene, jer one mogu da ogrebu, ujedu ili povrede i vas i vaše kućne ljubimce.  Takođe, prenosioci su bolesti poput besnila.
• Ne hranite divlje životinje jer ih to ohrabruje da se nastanjuju i da se ne boje ljudi, a to je i protivzakonito i nije dobro ni za njih ni za nas.
• U koliko ste u opasnosti na svom posedu, pročitajte pažljivo ontarijske zakone za uklanjanje divljih životinja ili se obratite specijalizovanoj agenciji.
• Ako se rešite da sami uklanjate divlje životinje, pazite da životinji ništa ne fali, transportujte je na maksimalno 1 km od svog poseda i oslobodite u toku 24 sata.
• Ako naiđete na povređenu divlju životinju, pozovite Toronto Wildlife Centre. Ova organizacija leči i oporavlja divlje životinje na teritoriji Toronta, a radi na principu dobrotvornih priloga i dobrotvornog rada, tako da računa i na našu pomoć.

 „Ne dolaze uvek predatori u grad, već gradovi dolaze kod njih. Mi stvaramo naseobine, gradimo gradove na prostorima koji su staništa divljih životinja poput medveda i sl. i tako ih ugrožavamo.“ Guillaume Chapron, profesor, istraživač mesojeda na  švedskom Univerzitetu za poljoprivredne nauke

„Urbane divlje životinje su divlje životinje koje žive ili dolaze u urbane sredine ili u okolinu ljudskih naseobina.“ (Vikipedija)