ПРЕДРАСУДЕ НА ВИДЕЛО

Ваше су претпоставке прозори кроз које гледате на свет.

Оперите их понекад, иначе светло никад неће ући.

Алан Алда

У данашњем северноамеричком друштву, а посебно на радном месту, забрањено је отворено изражавање мишљења која се могу сврстати у предрасудe. Расправе, коментари и вицеви на рачун расне различитости, етничког порекла, политичког опредељења, сексуалне оријентације и других врућих тема, које у себи садрже висок ризик потенцијалног испољавања предрасуда, обично су по страни у разговорима на послу, а све су ређе и међу комшијама, познаницима и пријатељима. Поставља се питање - О чему је могуће отворено разговарати? Да ли само о времену, спорту, породичном животу и осталим сигурним темама које носе мали ризик замерања на личном плану, а доприносе уклапању у друштвеносоцијалне норме?

Јoш педесетих година прошлог века, у Северној Америци је почело са скромном едукацијом на тему равноправности у друштву и превазилажењу предрасуда, али тек деведесетих година се појачала едукација пре свега белих мушкараца на положајима, у циљу већег запошљавања и промовисања жена и припадника етничких мањина. Последњих година долази до значајне промене у приступу едукацији на ову тему. У питању је примена нове теорије о тзв. „имплицитним предрасудама“ или „несвесним стереотипима и предрасудама“, чија дефиниција гласи: Стереотипи и предрасуде који се јављају аутоматски као реакција на наше брзе закључке и оцене у односу на друге људе и ситуације, а базиране на нашем пореклу, културном окружењу и искуствима. Нов приступ је последњих година почео да из теоријске психологије прелази у кадровске службе фирми и да добија све више на популарности, пре свега што не осуђује, као што је то био случај у старомодним програмима на тему равноправности и против расизма, већ појединца ослобађа кривице.

Принцип је једноставан. Потребно је да појединац прво открије постојање својих личних несвесних предрасуда, а затим да покуша да их коригује. У том процесу док предрасуде још нису искорењене избегавају се ситуације у којима би се оне могле испољити. Харвардски универзитет је развио тест Implicit Bias Test – “IAT”који помаже у детерминисању личних стереотипа и предрасуда. На њиховом веб-сајту су понуђени појединачни тестови за утврђивање имплицитних предрасуда које се односе на: инвалиде, Арапе и Муслимане, сексуалност, старост, религију, промену пола, расне предрасуде, популарност америчких председника, каријеру у зависности од пола, боју коже, оружје, Азијате, телесну фигуру, Индијанце.

Брајан Вел, један од директора у Гуглу (Brian Welle, director of people analytics in Google) за Тајм часопис је рекао: „Сви ми имамо предрасуде које су у нама дубоко укорењене, а којих нисмо ни свесни. На предавањима за запослене у Гуглу ми објашњавамо науку која стоји иза личних несвесних предрасуда и нагласак је на речима и савету: Не брините то није ваша кривица. Затим тражимо начин да превазиђемо те предрасуде. Али основа свега је свесност о властитим предрасудама.“ После таквих предавања примећено је да људи мање скривају своје предрасуде већ се боре против њих. На успех у борби против предрасуда утиче и постављање целог тима запослених у односу на предрасуде, а значајан је и утицај угледања на друге и уклапања у тим.

Цела наука око имплицитних предрасуда сада јавно и без стављања на стуб срама каже: „Да, сви имамо имплицитне предрасуде али то нас не чини расистима, хомофобима, сексистима, ејџистима!“

Априла ове године у кафеу Старбакс у Филаделфији забележен је непријатан догађај. Наиме, особље кафеа позвало је полицију да ухапси двојицу црнаца који су седели за столом дуже време без икакве наруџбине.

Цео догађај је постао политички осетљив и поред званичног извињења објављеног у медијима, Старбакс је у кратком року спровео обавезан тренинг међу запосленима у вези са предрасудама и дискриминацијом.

Тако је крајем маја и почетком јуна затворено више од 9000 локација Старбакса у Америци и Канади како би се одржао поменути тренинг. Према USA Today процењује се да је због затварања кафетерија, губитак профита Старбакса износио читавих 12 милиона долара.

Док у Америци овај нови тренд добија на популарности чему могуће доприноси и председник Трамп, који је без длаке на језику, скептични смо у коликој мери ће Канада прихватити теорију несвесних предрасуда. Вероватније је да ће нов приступ наићи у Канади на многобројне баријере пре свега због потенцијалних конфликата са правилима везаним за „политичку коректност“ и „вербално насиље“. У Canadian HR Reporter-у је крајем 2016. године објављено: „Нема евиденције да едукација на тему несвесних предрасуда заиста умањује предрасуде, а поједине евиденције показују да се са таквим приступом проблеми заправо погоршавају.“ Канадско друштво, иако поносно на поштовање и неговање различитости и равноправности у друштву није лишено директног и индиректног изражавања стереотипа и предрасуда. Један од примера је да се у канадском друштву на папиру поштују правила за једнако третирање визуелних мањина, али се иза кулиса одлуке доносе у великој мери под утицајем личних стереотипа и предрасуда. Али у Канади, вероватно као нигде другде у свету, дешава се и апсурдна ситуација да те исте визуелне мањине у некој мери негују предрасуде у односу на друге друштвене групе, док су некритички наклоњени представницима своје групе.

Нова теорија о несвесним предрасудама углавном акценат баца на борбу против предрасуда сваког појединца као и на едукацију на радним местима. Али не нуди решење корена проблема који лежи иза стечених предрасуда под утицајем погрешних информација, недовољне обавештености као и медијских кампања. У данашњем друштву масовних медија, интернета и веће него икада могућности за протурање погрешних и непроверених информација, остаје одговорност на сваком појединцу да се што боље и објективније образује и информише како би умањио/ла властите предрасуде.

Где су Срби када су предрасуде у питању

У Србији у којој сам живела било је дозвољено много тога. Личне увреде и јавно вређање биле су део свакодневице. Срби у прошлости нису разумевали људе других сексуалних оријентација. Геј параде су годинама спречаване, а учесници парада понекад и злостављани. Али и на том плану има доста промена. Почело је још са Маријом Шерифовић, геј певачицом, која је Србију представљала на Евросонгу 2007. године. Ана Брнабић, такође геј оријентације, од 2017. године је председница Владе Републике Србије. Данашња Влада Србије ради интензивно на доказивању да су се Срби одупрли предрасудама на том плану како би положили још један пријемни испит за улазак у Европску унију. Канцеларија за људска и мањинска права Владе Републике Србије је недавно је установила награду „Дуга“ за допринос борби против хомофобије и трансфобије и заштити и унапређењу људских права ЛГБТ особа у Србији. За 2017/2018. годину награда је уручена модној уредници и новинарки Ирени Мишовић.

Да ли су Срби расисти? Пре бих рекла да су Срби без длаке на језику, али то није исто што и расизам. Рецимо, Срби ће прозивати Роме да су прљави и лењи, али ти исти Роми ће вековима живети срећно у окружењу са Србима, вероватно више него било где другде у Европи. На Београдском универзитету деценијама студирају студенти из других земаља, а многи од њих су и представници других раса, понајвише из Африке и није познато да се страни студенти осећају угрожени у српској средини, чак и поред тога што су очито „визуелна мањина“. Још осамдесетих година на једном београдском радију била је популарна емисија коју је водио Африканац који је тада студирао у Београду, а која је почињала слоганом: „Нисам црн, нисам жут, нисам бео. Ја сам само човек.“

У званичном извештају Невене Петрушић, поверенице за заштиту равноправности наводи се да је у Србији највећи број притужби због дискриминације по основу националне припадности, а следе притужбе које се односе на етничко порекло, здравствено стање, старосно доба, инвалидитет и пол.

Стеротипи и предрасуде о Србима

У западном друштву као последица медијског утицаја, непознавања историје и опште необавештености, стереотипи и предрасуде о Србима су се углавном ширили захваљујући негативној пропаганди и анатемисању Срба у току и после последњег рата на Балкану. Док су у неким земљама као што је Грчка, чији грађани далеко боље познају историју и карактер српског народа, Срби слављени за време и после последњег балканског рата, дотле на западу многи и даље Србе поистовећују са „лошим момцима“ и бруталним криминалцима, типа Аркан. Чак и холивудски филмови и серије знају да прикажу Србе у негативном контексту. Тако нпр. у једној од епизода Сајнфилда његов комшија Крејмер покушава да угради у свом стану туш са великим притиском. Пошто у згради то није дозвољено, он одлучује да то заврши илегално и одлази на удаљени паркинг где српски криминалци илегално продају тушеве са великим притиском.

Чар и лепота стереотипа и предрасуда

Предрасуде штеде време.

Можете да формирате мишљење без чињеница.

Елвин Брукс Вајт

Алена Самошина, психолог и бизнис-тренер, говори и о стереотипима: Стереотипи нам доносе нека правила. Овај живот није лак, а са стереотипима и предрасудама је свакако лакши. Неко је већ измислио све за нас. Или смо ми измислили све како јесте и како треба да буде. Створили смо стереотип и о себи. Али постоји и друга страна: под утицајем стереотипа формирамо своје понашање не размишљајући да ли је исправно или не. Понашамо се као роботи према утврђеном програму, и не размишљамо о чињеници да исте стереотипне акције доводе до лоших последица и резултата.

Као што пише доктор социолошких наука Игор Кон, поред глобалног поједностављења света око нас, стереотипи нам помажу у проналажењу заједничког језика са другима. Представници једне културе формирају нешто налик на клуб интересовања, чији чланови деле заједничка уверења.  Захваљујући стереотипима, појављују се две групе: „ми“ и „они“, „ми“ – носиоци свих добрих и вредних особина, а „они“ – носиоци супротних особина. Са једне стране, ова особина људске психе помаже нам да се осећамо заштићени међу својима, с друге - ствара окружење за потенцијалну мржњу и страх. Информације које се кристалишу у стереотипу се пакyjy у једноставне, светле, емоционално обојене фразе. Тако стереотип упада у нашу свест као рачунарски вирус, заобилазећи систем заштите, јер „удари“у наше слабе тачке. Бојимо се за нашу децу, јер верујемо да су сви Муслимани потенцијални терористи. Бојимо се за будућност, јер смо убеђени да нас светски политичари не воде у правцу мира и просперитета. Сматрамо да LGBT покрет лоше утичу на сексуалну оријентацију наше деце.

Један од првих истраживача стереотипа Бајлтер Липман описао је четири особине ових феномена. Прва је да су стереотипи увек једноставнији од стварности. Они описују најсложеније феномене у две или три фразе, као на пример „мушки полигамизам развијен је у процесу еволуције за најшире могуће ширење гена“. Друга особина стереотипа по Липману је да стереотипи долазе на увид из спољног окружења уместо да се развијају на основу сопственог животног искуства. Апсорбујући друштвене и културне стереотипе, прихвaтамо их као непромењиве истине, без размишљања и критике. Трећа особина стереотипа је да су лажни јер индивидуама приписују атрибуте које ови морају поседовати због припадности групи, нпр. Американци једу само хамбургере, Азијати никада нису искрени према представницима других раса, ислам = терор, сви политичари су лажови итд. И по Липману четврта особина стереотипа је да су по убедљивости јачи од стварности која се одвија пред нашим очима.