Канадске гуске

Овог пролећа, када је велики број самоубистава младих потресао удаљене заједнице на северу Канаде, у неким местима организован је лов на канадске гуске, замишљен као рехабилитациони програм за тинејџере, у нади да ће их ово искуство приближити природи, одагнати им црне мисли и понудити нови угао гледања на живот. Деца су била укључена у цео процес од лова, черупања и припреме меса на онај стари начин својих предака, прилагођен животу на овим изолованим и хладним просторима.

Свакодневно се сусрећемо са  канадским гускама у Канади, али оне живе и ван њених граница. Насељавају северни део САД-а, нарочито област око Великих језера. Канадска гуска живи и на Камчатки, у источном Сибиру и Кини. Настањује и север Европе од Скандинавије па све до Француске.

До почетка 20. века, прекомерни лов и губитак природног станишта због индустријализације довео је до опадања у популацији ових птица у Канади. Од шездесетих година прошлог века њихов број је у порасту захваљујући регулацији лова новим законима. Последњих година популација убрзано расте, окупирала је све травнате површине и по канадским градовима, од паркова до фудбалских терена. Многи их сматрају штеточинама због загађивања травњака и плажа својим фекалијама, којима се преноси ешерихија и друге бактерије. Често праве буку, а неретко су и агресивне према људима. Нападају увек када се осећају угрожено. У таквим ситуацијама истегну шију, рашире крила и производе пиштав звук. Онда гризу или ударају крилима.

Као и већина гусака, канадcка гуска је селица, мада врста која живи у топлијим пределима САД и Европе не мигрира. Из Канаде на југ крећу у септембру али и касније, током октобра. Спуштају се источном обалом Америке, долином Мисисипија или западним трасама, преко Стеновитих планина и уз западну обалу Америке. Лете брзином од 50 до 90 km/h и могу прећи до 1000 km дневно. Због великих димензија и тенденција да лете у јатима, могу изазвати фаталне падове авиона. За време сеобе канадске гуске лете у јату у облику латиничног слова В (V), на просечној висини од 1 km. Вођа на челу јата се стално мења јер та позиција троши највише енергије. Ако нека птица бива рањена и не може више да лети, она напушта јато у пратњи још две птице које остају са њом до опоравка и наставка пута или до њене смрти.

Црна глава и врат са белом траком на образини издвајају канадску гуску по изгледу од осталих из гушчијег рода. Ове птице су дугачке од 76 до 110 центиметара и имају распон крила од 130 до 180 центиметара. Мужјаци теже између 3.2 и 6.5 килограма. Женке су изгледом идентичне као мужјаци али за 10 процената мање и оглашавају се другачијим звуком. Њихова гнезда се обично налазе на издигнутом терену у близини потока, језера, бара а понекад их свију на брани коју саграде даброви. Јаја полажу на плитком улегнућу у гнезду саграђеном од биљног материјала и паперја. Преко лета губе перје које ће поново израсти кроз три недеље, тако да имају довољно времена до јесење сеобе да науче младе првом лету. На пролеће, после повратка са југа, пар свија ново гнездо на истој локацији.

Током треће године живота, канадска гускa налази партнера. Ово је моногамна врста, већина парова остају заједно до краја живота. Ако један умре, други може наћи новог партнера. Koд старијих парова може проћи и по две-три године док не преболе губитак и нађу новог партнера. Млади гусани напуштају породично гнездо одмах после прве године живота и зрели су за парење већ од друге године. Младе гуске остају у родитељском гнезду све до треће године када постају полно зреле. Сезона парења је од фебруара до априла. Често се деси да се и удаве током љубавног чина, који се дешава ноћу и у води. Женка полаже од два до девет јаја (oбично пет) и оба родитеља штите гнездо док се гушчићи не излегу. Нападају их галебови, сове, гавранови и вране. Одрасле гуске могу бити примамљив плен за којоте, лисице, медведе па чак и ракуне. Животни век канадских гусака у дивљини износи између 10 и 24 године, а чак је и дужи у урбаним условима. Чим се гушчићи испиле, одмах су у стању да ходају, пливају и сами себи проналазe храну.

Канадске гуске су првенствено биљоједи, иако понекад једу мале инсекте и рибу. Њихова исхрана садржи траву и лишће, пшеницу, пиринач, пасуљ и кукуруз када су доступни. То им омогућава да издрже ниже температуре па у задње време све чешће и зиму проводе у јужним деловима Канаде па и у Торонту. Такође се хране воденим биљкама и алгама. У урбаним срединама, често траже храну и у кантама за смеће. Ако желите да их храните у парку преко зиме, најбоље је да им понесете главицу зелене салате. Претходно проверите да храњење није забрањено, ако јесте постоји табла на таквом месту.

Широм света су популарне Canadian Goose јакне, канадски скупоцени бренд. Ове јакне се пуне перјем канадске гуске и најпоузданија су заштита на ниским температурама, испод минус 10 ^оC.

Ако приметите пар канадских гусака у свом дворишту, крову гараже или паркингу, морате реаговати што пре, звати wildlife сервис и померити њихово гнездо пре него положе јаја. После ће бити касно, сваке године ће вам се враћати, а са њима нема шале кад бране своје. Ово су једини Kанађани који нису традиционално мирољубиви и суздржани.