Šest načina da se pobedi anksioznost

„Najjače oružje protiv stresa je naša sposobnost da odaberemo jednu a odbacimo drugu misao.“

Villiam James

Evo nas na početku jeseni. I sa promenom vremena, mnogi od nas prelaze iz letnje lenjosti i opuštenosti u stresniji period ispunjen mnoštvom obaveza.

Deci počinje škola koja donosi brži ritam, domaće zadatke, sportske i druge vannastavne aktivnosti... Neka deca menjaju školu, neka dobijaju nove drugare, a neka i nove nastavnike kojima treba da se prilagode. Polazak deteta na fakultet, u svom ili nekom drugom gradu, predstavlja promenu koja utiče na celu porodicu. Osim toga, jesen je doba kad kompanije počinju nove projekte od kojih, naravno, većina bi trebalo da se završi pre zimskih praznika. Uz to, izgleda vam da saobraćaj nikad nije bio gušći i sporiji nego sada kada su se svi vratili sa odmora!

Jesen je jedno od najlepših godišnjih doba - ali nas može ispuniti uznemirenošću i strepnjom zbog koje gotovo i ne primetimo svu njenu lepotu i zaboravimo da u njoj uživamo!

Pogledajmo definicije anksioznosti:

• Osećaj zabrinutosti, nervoza ili osećaj nelagode, koje prethode nekom neposrednom događaju ili nečemu sa neizvesnim ishodom;
• Strah ili nervoza zbog nečega što bi se moglo desiti;
• Neprirodno veliki osećaj straha praćen znojenjem, napetošću i ubrzanim pulsom, kao i sumnjom u sopstvene sposobnosti da se možemo nositi sa realnošću.

Drugim rečima, kada ste zabrinuti, onda pretpostavljate sledeće:

1. ishod onoga što će se dogoditi biće negativan, i
2. verovatno ga nećete dobro obaviti.

Sve je u glavi - tako da je ključ promeniti način razmišljanja, zar ne?

Evo šest načina da uradite upravo to.

Anksioznost je zapravo način na koji se doživljava nešto što se još nije dogodilo.

1. Usredsredite se na sadašnji trenutak - i dišite.

Istočnjački mudraci ne priznaju postojanje stresa. Stres je u stvari nesposobnost da se kontrolišu reakcije na spoljašnje događaje, tj. da se kontrolišu telo, emocije, misli i energija. Istočnjačke prakse stavljaju veliki naglasak na život u „sadašnjem trenutku" - što je za većinu zapadnjaka prilično teško. Mi smo uvek tri koraka ispred sebe, sa kalendarom ispunjenim šest meseci unapred koji nas podseća gde treba da budemo i šta treba da radimo. Neprestano se trudimo da negde stignemo, ali nikada nismo stvarno tu jer već razmišljamo o sledećem mestu na koje treba da odemo!

Kada ste u žurbi i osećate se uznemireno, duboko udahnite. U stvari, udahnite tri puta duboko. Pogledajte oko sebe. Obratite pažnju na svoju okolinu, ljude oko sebe, svoje telo. Usredsredite se na ono što radite u tom trenutku, bilo da vozite, slušate svog supružnika ili gledate košarkašku utakmicu svog deteta. Dozvolite sebi da se opustite u sadašnjosti i da ne razmišljate o tome šta sledi.

Stavite podsetnik na svom telefonu da tri puta dnevno jedan minut (bilo na poslu ili kod kuće) držite zatvorene oči obraćajući pažnju samo na svoj dah. Nakon nedelju dana primene ove jednostavne vežbe, primetićete veliku razliku u svojoj sposobnosti da budete prisutni i značajno smireniji.

2. Koncentrišite se na ono što je zaista značajno.

Istraživanje je pokazalo da ljudi koji rade više stvari istovremeno gube sposobnost da razlikuju šta je važno i šta nije. Mnogi od nas su toliko zauzeti obavljanjem poslova da prestanu da razmišljaju da li sve te stvari na listi imaju stvarnu vrednost. Zastanite i razmislite šta je najbitnije za vaše zdravlje. Ili za vašu karijeru? Koji ljudi su vam najvažniji? Kada odgovorite na ova pitanja, obratite pažnju na to gde trošite svoje vreme i energiju. Da li koristite ove dragocene resurse na ono što stvarno cenite? Ako ne, šta možete da promenite?

3. Živite u realnosti.

Drugim rečima, izbegavajte pitanja tipa „šta ako?” Anksioznost ne predstavlja zabrinutost oko onoga što jeste, već brigu o tome šta bi moglo biti. Kako ne možemo da znamo šta će se desiti u buduć nosti i definitivno ne znamo o čemu drugi razmišljaju, mi kreiramo sve moguće i nemoguće loše scenarije u svojoj glavi. Zatim nastavljamo da pronalazimo rešenja za svaku od tih izmišljenih situacija, tražeći odgovor na probleme koji se možda nikad neć e pojaviti.

Razmislite: Zar to nije čisto gubljenje vremena? Rešavajte probleme kad i AKO se uopšte suočite sa njima. 80 odsto problema koje zamišljamo se nikad ne pojave. Iskoristite to vreme i energiju da uživate, a onda ćete lakše pronaći kreativna rešenja za onih nekoliko konkretnih situacija sa kojima stvarno treba da se suočite.

4. Planirajte unapred najbolji ishod.

Zamišljajući najgore, mi zapravo doslovno uvežbavamo ono što ne želimo. Pošto naš mozak ne pravi razliku između stvarnog i zamišljenog događaja, zašto ne bismo to iskoristili da vežbavamo poželjne ishode.

Sada razmislite o određenom scenariju u budućnosti zbog kojeg ste zabrinuti. Zatim razmislite o njegovom najboljem mogućem ishodu. Kako bi izgledao poželjan ishod svega? Kako biste se osećali u tom slučaju? Šta bi vam se dogodilo kada biste znali da je takav ishod izvestan? Obratite pažnju na ono što vidite, čujete i osećate u toj situaciji. Ostanite tu nekoliko trenutaka kako biste uživali u svom uspehu. A onda se lagano vratite u sadašnji trenutak.

Sada iznova zamislite događaj zbog kojeg ste zabrinuti. Imate li drugačiji stav o tome? Da li se osećate sigurnije, sposobnije? I, da li možete da vidite kako će vas novi stav dovesti do boljih ishoda koje ranije ne biste videli zbog svoje anksioznosti? Zamišljajući uspešan ishod, vaš um, telo i emocije proizvode osećaj samopouzdanja koji će vam pomoći da sagledate situaciju iz drugog ugla, i pronađete kreativnije rešenje koje niste mogli da vidite ranije.

Obećajte sebi da ćete zamišljati poželjni ishod neke situacije zbog koje ste anskiozni dva do tri minuta par puta dnevno u narednih nedelju dana. Iznenadićete se kada primetite koliko ste postali opušteniji kad o tome razmišljate.

5. Promenite svakodnevnu rutinu.

Uradite nešto na drugačiji način: na sledećem sastanku sednite na drugi kraj stola. Putujte kući sa posla koristeć i različitu putanju od uobičajene. Umesto da naručujete ono što obično jedete u omiljenom restoranu, izaberite nešto sasvim novo sa menija. Prolazimo rutinski kroz život da jedva zapazimo šta radimo ili zašto to radimo - što utiče na našu sposobnost da se osećamo srećnim, ali i da učinimo radost drugima. Kao što kaže Sam Sommers, psihijatar Univerziteta Tufts: „Ponekad nam je potrebno da nas nepoznato prodrma da bismo uvideli koliko smo slepi u svom svakodnevnom okruženju."

Promena rutine je vrlo efikasan način da se anksioznost svakodnevice priguši, a često i pobedi - jer nas promene nateraju da se fokusiramo na neke druge stvari u životu.

6. Vežbajte, bavite se sportom... nađite vremena za svoj omiljeni hobi.

Bavljenje sportom i uopšte fizička aktivnost, stimuliše lučenje endorfina, takozvanog hormona sreće. Istraživanje je pokazalo da je samo 40 minuta fizičke aktivnosti dovoljno da se drastično poboljša raspoloženje. Učlanite se u hor - i redovno idite na probe. Zakažite gledanje komedija na Netflix-u sa svojim ukućanima... Idite na časove plesa. Učite strani jezik. Sve to će vam omogućiti da skrenete svoje misli sa briga i rutinskih stvari, da vam život bude ispunjeniji, i da se osećate smireniji i srećniji.