Промоција романа Бели град, ауторке Весне Недић

Роман исткан нитима људске душе, осећања и снова кроз који се преплићу  споне између давне прошлости, садашњости и будућности

У Торонту је 12. априла 2024. одржана промоција романа првенца Бели град, ауторке Весне Недић, главне и одговорне уреднице српско канадског часописа САН.

Током првог дела вечери роман су представиле Драгана Живић Илић, професор књижевности и председница Српско-канадског удружења писаца „Десанка Максимовић“ и Виолета Димитријевић, књижевни критичар и есејиста. Драгана Живић Илић је прочитала и неколико одломака из књиге и разговарала са ауторком уз активно учеђће публике. Програм је водила Тамара Миличић Грбић, из српско канадског часописа САН.  

Други део вечери је протекао у опуштеној атмосфери и дружењу. На промоцији је присуствовало око 80-ак гостију, многобројни Веснини пријатељи, као и подржаваоци и поштоваоци САН-а. Вечери су присуствовали и конзул Републике Србије у Торонту, Небојша Татомир; представници медија, сарадници, читаоци и спонзори часописа САН, Бранка Ђуровић из Српског радио програма Равна гора, Милан Чобанов из Српске телевизије Торонто, Ивана Ђорђевић из Новине Торонто; еминентни књижевници и ствараоци Катарина Костић, Душица Ивановић, Зоран Вујановић, Ђорђо Васић; представници Српско канадског удружења писаца „Десанка Максимовић“ Миодраг Топић; Љиљана Стошић Марковић, директорка Српског позоришта Торонто, Младен Обрадовић, уметнички директор Pulse позоришта, Милан и Нада Димитријевић, Хор Кир Стефан, Ивана Лукић, хор Арсеније Сремац из Витбија, Гојко Роглић, потпредседник организације „Стара Рашка“.

Рекли су о књизи

Путовање до „Белог града“ Весне Недић

Роман „Бели град“ Весне Недић првенац је у њеном књижевном опусу. Од самог почетка читања романа постаје јасно да „Бели град” по својој тематици, изузетно вешто утканој историјској грађи,  избалансираној композицији,  обимности, а нарочито по изузетно зрелом наративу - не личи на „роман првенац“. Роман Весне Недић ниче пред нама у свом пуном светлу и величини, баш као и сам Бели град, који се издиже изнад измаглице и сивила прастарих прохујалих времена.

Сама тематика романа, смештена у једну давно прошлу епоху, привлачи пажњу читаоца већ од првих страна. Прича о Белом граду се одвија у периоду пре нове ере, у прапостојбини Старих Словена. Очигледно, добро изучивши историјску грађу, аутор нас постепено уводи у живот и свакодневицу једног старословенског паганског племена. Упознаје нас са животом и обичајима наших давних предака, са њиховим друштвеним, моралним и религијским начелима, њиховом свакодневицом, малим људским радостима и надама, разочарењима и животним искушењима.

Сама тематика романа и прича која се одвија пред нама на неких 230 страна, не би представљала толико изненађење за један роман првенац, да га изузетно зрели наратив ауторке није подигао  на ниво књижевног дела које се изнедрило из пера већ правог и зрелог писца.

Кренућемо од перспективе из које је роман писан. Романи првенци, статистички гледано, у већини случајева се пишу у првом лицу, као исповест самог протагонисте романа, често као лирски обојене реминисценције или у епистоларној форми. Роман  „Бели град” Весне Недић писан је у трећем лицу објективног или свезнајућег приповедача.

Сама форма приповедања не би била ни толико важна да ауторка није тако искусно и зрело ткала фабулу свог романа из објективне перспективе. Прича која се дешава у првим вековима пре наше ере, одвија се веома живо и уверљиво тако да читалац има утисак да се догађаји дешавају пред његовим очима, у његовом присуству и да и сам постаје актер једног узбудљивог, авантуристичног животног пута. Временска дистанца као да се у потпуности губи и сами нестајемо у вртлогу једне динамичне и колоритне приче давно минулих времена.

Ускративши свом роману класичног антагонисту наспрам протагонисте своје романескне приче – Весна Недић истанчаним инстинктом правог писца увиђа да увођењем антагонизма у сликању једног, у историји веома напредног друштвеног система, остварује своју причу на једном вишем и зрелијем уметничком нивоу.

На свом путу сазревања, јунакиња романа Весне Недић, креће у потрагу за „одговором”, за смислом сопственог живота и суштином битисања уопште. У потрази за традиционалним људским вредностима, у трагању за спознајом сопственог „ја”, протагониста Белог града готово да подсећа на Хесеовог Сидарту, на његов пут ка одговору, пут ка спознаји самог појма суштине битисања, суштине самог живота. Баша и Богдан полазе заједно на пут ка Белом граду, који симболички представља циљ и сврху људских лутања, они, попут Хесеових Сидарте и Говинде, полазе на путовање појединца ка самоме себи и његовом тражењу сопственог места у свету. И, бар на неки начин, попут Сидарте, и роман Бели град бави се питањима која имају вечну релевантност, јер актер романа, млада жена Баша, као аутсајдер посматра друштва кроз која пролази на свом путу да би открила коначни смисао живота.   Оваква духовна питања, као што су „Ко смо?”,  „Зашто смо овде?”,   „Одакле долазимо?” и „Куда идемо?” – увек су релевантна, никада не губе на актуелности, јер нису повезана са одређеним тренутком људске историје.

И баш као и јунакињу неке античке грчке трагедије, јунакињу „Белог града” као да сустиже казна због неке незнане, трагичке кривице. Узалудно покушавајући да се оствари у љубави, да се оствари као мајка, она коначно сазрева кроз  болно прихватање и изненадну епифанију да је суштина живота, да су циљ и коначна спознаја дубоко у њој самој, да је снага и извор чудесне моћи у дубини њеног бића, а не у спољашњем свету.

Роман Весне Недић упућује на вечну истину, враћа наду и веру у живот и буди поновно поверење у сопствено биће и непобедивост и  чудесну снагу људског бића.  

Из  рецензије Драгане Живић Илић

У сусрету са романом „Бели град“ ауторке Весне Недић,  била сам преиграна сопственим очекивањима. Наиме, њен роман првенац у почетним главама тече читко, меко и заводљиво јер се локалитет планине Кас и опис племена у праисторији чинио врло препознатљив и рајски бајковит. Дескриптивни украси описа природе, слике племенске светковине, одећа и оруђе, насеобина и људи у њој који се зову Словенима, завели су ме да очекујем реалистички мотивацијски поступак као алат за конструкцију романсираног историјског романа.

„Природа Словена беше истовремено нежна и груба, песничка и тврдоглава, сањалачка и горка, узаврела и осветољубива, па одлазак на прочишћење тела и душе у избу код многих, а поготову код мушкараца и жена средњих година, није давао видне резултате – и даље су понављали приче пуне горчине и жала за прошлим временима.“

Већ код првих дијалога подижем своје веђе и мењам перспективу читања. Главна јунакиња Баша се обраћа свом мужу племенском вођи речима:

„Како знаш поуздано ко су били твоји преци? Да то није само уображење које је твој прадеда пренео деди, овај твом оцу, а он теби? Сујетним људима најлакше је да поверују да су нешто посебно, а што мање то јесу мање у то сумњају.”

Иако је књижевно историјски, роман „Бели град“, смештен у праисторију (4. век пре нове ере), фабула се одиграва у сва три основна глаголска веремена: прошло, садашње, будуће. Ауторка користи вокабулар стандардног књижевног српског језика. Дијалози будуће праисторије имају све карактеристике модерног доба. Расправа пастирског свирца и одбегле племенске девојке, књижевно стандардним језиком приближава читаоцу безвременску актуелност.

„Понекад завидим вама мушкарцима што сте тако једноставни. Код вас се све своди на борбу за опстанак и победу над непријатељем, на стицање имовине, на телесна задовољства и стварање потомства. Све друго у животу је споредно и неважно. Кад имате заједнички циљ ви сте сложни; кад вам се циљеви сукобљавају ви се борите између себе за превласт, кад створите потомство ви и не проводите време са њим, али настављате да га умножавате ради превласти.“

Тада Богдан погледа у Башу и рече:„Не бих се сложио са тобом да смо ми тако једноставни, пре је поједностављено твоје виђење нас“.

Границе се тако стално пропитују и у жељи за очувањем аутентичног, трансформација личне и колективне слободе је у сталном померању граница.

Нужне инхерентне промене свести јунакиње Баше су у откривању нових вештина, новог језика, нових предела, у испитивању топоса чежње и ероса, нових односа давања и примања, и Весна их овде непосредно спочитава у бегу младе жене од конвенционалног жига детета, из брака, из племена, из патријархалног очекивања околине.

Пасторална прича о жени и њеном племену укотвљеном у подножју планине Кас, у роману „Бели град“ трансформише се готово неприметно у причу о хероини и њеној еманципацији у борби против патријархата и неуралгичној теми данашњег света. Дескриптивни делови романа својом лепотом природе заводе читаоца и замећу траг спекулативне фикције, као најприближније одреднице жанра овог романа.

Како је ауторка то постигла?

Ауторка Весна Недић експериментише формом и садржајем, користећи се разним техникама конвенционалне књижевности. Пасторала са првог слоја дескрипције понире дубље у преиспитивање табуа, проучавање човека и друштва, друштвеног уређења, хомосексуализма (пимер Богдан фрулаш), конвенционалних вредности (пример расправе о демократији) и институција (пример тајног друштва), конзумеризма (пример замена торбе, вредни каменчићи), експериментисање са дрогама (пример плава трава заборава). Ауторка Весна Недић у роману описује пасторални романтичарски рајски свет са лековитом флором који је загађен социјалном и родном неправдом или девијацијом, те нас тера на преиспитивање властитог разумевања света и живота, и ствара понегде конфузију у намери да преигра читаоца, јер нису све ствари саме по себи разумљиве.

Елементи трилера и викиншког романа, неодређеност временског или историјског контекста, са мотивима и темама социолошког, филозофског и психолошког, књижевни су алати којима се ауторка Весна служи како би заварала траг неконвенционалном андерграунд женском перу. Лексичка спечифичност спекулативне фикције у роману „Бели град“ је у томе да не изазива поверење дословног.

У роману „Бели град“ далеки светови прошлости и будућности су надреални свет могућег тренутног, умом ограниченог.  Жудња за новим световима и искуствима, хуманијим и уређенијим друштвеним системом, благостањем и свеобухватном срећом је књижевни кредо којим се ауторка Весна Недић у овом роману служи. Перпетуум мобиле цивилизацијског опстанка човечанства. Од општег утопијског места миграције о којој роман приповеда, суптилно се увлачимо у дистопију данашње цивилизације.

Из рецензије Виолете Димитријевић

О ауторки романа Бели град

Роман Бели град је први роман Весне Недић (дев. Нешић). Рођена је у Београду где је живела до 1999. године када је емигрирала у Канаду. Са породицом живи у Торонту.

Весна је по професији дипломирани грађевински инжењер. Oд ране младости писање јој је било хоби, као и новинарство. У току студентских дана била је уредница студентског гласила на Грађевинском факултету у Београду. Повремено је радила на Студију Б и писала за Политикин забавник.

По доласку у Канаду повремено пише за Новине Торонто. Године 2014. објављује збирку прича На крају света и друге приче (At the End of the World and other stories), двојезично на српском и енглеском, које по ауторкиним речима представљају омаж њеном детињству. „Ове приче су на тему доживљавања природе младог људског бића које је тек закорачило у живот и већ осећа његову лепоту али и ограниченост, радује му се али и пати, ужива у њему али и пробојава га се.“ (из поговора Живке Перић, истакнутог културног радника из српске заједнице у Торонту)

Весна Недић 2014. године оснива српско-канадски часопис САН-SAN magazine (sanmagazine.ca), који има мисију да допринесе очувању српске културе, језика и идентитета у дијаспори. Током година остаје у улози главне и одговорне уреднице овог часописа, а као новинарка обрађује интригантне интелектуалне теме из савременог живота и света. Часопис САН излази у Торонту сезонски на свака три месеца у штампаном и дигиталном издању. Читаоци САН-а су у целом свету преко веб-сајта, као и претплате на штампано и/или дигитално издање часописа. Од 2020. године САН има и подкаст програм у којем се на српском и енглеском језику промовишу српска култура, традиција, Србија и српски народ.

Ауторка је током више година радила на роману првенцу Бели град, који је завршен 2023. године.

Куповина књиге

У Србији је могуће књигу купити онлајн преко издавача Чигоја:

https://cigoja.rs/prodavnica/knjizevnost/proza/roman/beli-grad/ као и у књижарама Дерета, Вулкан, Делфи, Лагуна, Александар Белић, Академија и другим.

Ако сте у Kанади или било где друго у свету књигу можете купити преко вебсајта Serbica books: https://www.serbica.com/products/b39802

У Торонту се књига можете купити у продавници Стари град, 3862 Bloor St. W. Etobicoke.

За више информација: vesnanedic.com