NA KAFI SA Draganom Tomašom, vlasnikom turističke agencije Sun-tours iz Toronta

SAN: U najezdi interneta, vaša struka je gotovo nestala. Koja je prednost imati živog turističkog agenta u odnosu na internet? Koja je to posebna usluga koju vi kao turistički agent „starog kova“ pružate svojim klijentima zahvaljujući tako bogatom znanju i iskustvu?

Ne bih se složio sa tom konstatacijom. Internet je doneo mogućnost da se putnici mnogo bolje informišu u odnosu na vreme pre interneta. Prema tome, dobrim agentima to bi trebalo da olakšava posao. Naravno, najpovoljnije avio-karte svaki putnik može sebi da „napravi“, međutim i one imaju skrivene detalje, kao što su: kolika je cena otkazivanja ukoliko ste sprečeni da putujete, tzv. „canselation fee“, šta se dešava u slučaju promene karte, koliko karta vremenski važi. Desi se da imate dodatni prtljag, a ne znate koliko to dodatno košta... Sve će to brže i lakše da sazna vaš agent, kome je sve to već poznato jer se svakodnevno bavi tim poslovima.

Moj najveći prihod i nije od avionskih karata, već od putovanja koja zahtevaju poznavanje destinacije, klime, atrakcija koje putnici žele da vide. Moraćete priznati da putovanje na Maču Pikču u Peruu (uvršten u 7 novih svetskih čuda), koje je mnogim ljudima na listi željenih destinacija, zahteva poznavanje kišnih i suvih perioda, nadmorske visine mesta i neophodnih koraka koje treba preduzeti da ne biste bili u situaciji da umesto ugodnog putovanja završite u bolnici. Korisno je znati i koje su dodatne atrakcije, kako stići do jezera Titikaka, koje su sigurne četvrti u Limi, šta je još interesantno videti. Prilikom organizacije takvog putovanja, korisno je čuti mišljenje stručnjaka koji to sve dobro poznaje, a posebno nekog ko je više puta takvo putovanje i sam organizovao. Mnoge internet stranice takođe imaju neistinite informacije, na primer, svakog meseca se desi da se neko javi pošto nije dobio kartu koju je platio. Mnoge agencije preko interneta prodaju odvojene karte za letove koji traže presedanje i ne upozoravaju putnike na moguće dodatne troškove prilikom kašnjenja. A samo živi agent vam može pomoći ako, na primer, kupite kartu za Dablin umesto za Dubrovnik, jer je aerodromski kod za oba grada DUB.

SAN: Kako je došlo do toga da se bavite ovim poslom? Odakle ljubav prema turizmu?

Još kao dete često sam maštao o dalekim predelima, kontinentima, gradovima i veoma me je interesovalo kako život tamo izgleda. Moja majka kaže da sam bio isključen za svet oko sebe dok sam na televiziji gledao, tada na jugoslovenskim prostorima, čuvenu emisiju KARAVAN, čiji je autor bio Milan Kovačević. Bio sam veoma uzbuđen. Naše porodično putovanje na more je uvek trajalo barem 3-4 dana i usput sam imao šansu da vidim prelepe planine, reke, jezera, gradove, ljude. Dodatnu ljubav je probudila moja prva profesorka geografije u osnovnoj školi u Ljubiji, gde sam i odrastao.

Po završetku fakulteta, radio sam u školi kao profesor pa je i to predstavljalo dodatno iskustvo. Jer učeći mlade ljude željne znanja i odgovarajući na njihova pitanja, stekao sam iskustvo koje mi je dobro došlo kao vodiču popularnih tura za Budimpeštu, Bratislavu, Beč, Prag, Amsterdam. To su bile divne osamdesete godine, u državi koja je imala dobar standard, vredan pasoš i ljude željne putovanja na kojima će nesto da nauče, dobro se provedu, upoznaju drugu kulturu, obave kupovinu. Po agencijama se brzo pročulo da postoji vodič koji je mlad, širorkog obrazovanja, dobar oslonac vozačima autobusa jer zna sve puteve, restorane, granične prelaze. Imao sam posla i previše, a onda sam dobio ponudu da za mnogo veću platu u odnosu na platu profesora u školi, pređem u jednu agenciju. I tu je defintivno moj put usmeren ka turizmu, a posao u školi kao i bavljenje problemima životne sredine je bilo nemoguće obavljati zbog nedostatka vremena. Nakon toga sam radio kao predstavnik na brodovima koji su krstarili po Crnom moru, kao i rečnim brodovima na Volgi, Dnjepru, kanalu Rajna - Majna. Zahvaljujući tom poslu, imao sam prilike da neko vreme živim u Odesi, Moskvi, Lenjingradu, Pragu, Beču, Minhenu, Amsterdamu i Bazelu.

SAN: Kako ste se odlučili da emigrirate u Kanadu?

Čuveni svetski geograf Jovan Cvijić je napisao da su razlozi velikih migracija pre svega ratne neprilike, pa ekonomske, te da je, za razliku od ostalih evropskih naroda, kod balkanskih naroda faktor koji je veoma prisutan je takozvani ZOV ili HUK DIVLJINE, poziv u nepoznato, neistraženo i novo. Shodno tome i sa pretpostavkom da će posle rata biti teško raditi u ekonomski slaboj i podeljenoj državi, uz želju da okusim pravi život na zapadu, sa porodicom sam se obreo u Kanadi.

Budući da su moje znanje i profesionalna sposobnost bili nekompletni za kanadsko tržiste, prvi korak je bio dobijanje IATA licence na Ryerson univerzitetu, što mi je omogućilo ne samo da radim na avionskim kartama već i da podrobnije shvatim avio-industriju, kao i način formiranja cena u avio-saobraćaju. Od tog momenta sam stekao stalnu klijentelu koja je zadovoljna mojim uslugama.

SAN: Ispričajte nam neku anegdotu sa vašeg posla.

Početak u mojoj profesiji u Kanadi je bio težak. Radio sam u kanadskoj agenciji i sećam se da sam jedan ceo dan kuckao po kompjuteru u potrazi za nekom povoljnijom klasom karte za jednu našu zemljakinju. Sve moje znanje je bilo nepotrebno, samo je trebalo biti brz na kompjuteru i imati sreću da se ugrabi karta kada neko drugi otkaže i vrati sedište u sistem. Tipičan, dosadan posao modernog konduktera. Napokon sam uspeo i javio sam putnici da sam pronašao kartu za Beograd po fantastičnoj ceni od 790 dolara.

Presekla me je pitanjem: „Može li to malo jeftinije?“ Frustriran odgovorih: „Može ako znate da plivate, u tom slučaju je besplatno.“ Naravno, spustila mi je slušalicu. Narednog dana, njen suprug je pozvao i kupio kartu. Taj bračni par i dan-danas kupuje avio-karte i paket aranžmane kod mene. Nedavno su bili na krstarenju zapadnim Karibima ali svaki put kada mi se jave, prvo pitaju imam li nešto za njih, a da ne moraju da plivaju i ako je moguće barem da veslaju, ali najbolje bi bilo da lete.

SAN: Budući da ste ekspert za putovanja, šta biste generalno posavetovali naše čitaoce koji veoma mnogo vole da putuju?

Preporučio bih im da se na svom putu za zavičaj zadrže u gradovima kao što su Pariz, London, Amsterdam, Beč. Nakon toga, iznajme automobil i voze nostalgičnim putevima kroz Sloveniju, Istru, Gorski kotar, Liku, Bosnu sve do Dubrovnika, Kotora i Ohrida, a vraćaju se iz Beograda. Preporučio bih i putovanja za Australiju, Japan, Afriku, a ne samo Evropu.

Mnogi naši zemljaci koji nameravaju da se penzionišu, veoma su zainteresovani da vide Južnu Ameriku jer je to iz Evrope mnogo teže i skuplje, tako da mislim da kod našeg sveta ta potražnja najviše raste. Pre svega su interesantni Peru ali i Kolumbija, Argentina, manje Brazil zbog neophodne vize za kanadske državljane, dok su svi pasoši zemalja bivše SR Jugoslavije važeći za putovanje u Brazil.

Naravno, tu je i velika želja da se obiđe Kanada, ali za to obično ne ostane vremena. Šteta, jer je Kanada takođe prelepa, nekoliko divnih destinacija bi trebalo videti: Vankuver (Vancouver-Whistler), Stenovite planine (Rocky Mountain -Banff, Jaspers, Lake Louise), prerije u Alberti, Manitobi, jedan od najlepših gradova obe Amerike Kvebek (Quebec City), divlju prirodu u Nju Bransviku (New Brunswick), pitomo Ostrvo Princa Edvarda (Prince Edward Island).

Živimo u 21. veku u kojem je stres sastavni deo života, pa se mnogi opredeljuju za „zdrastveni turizam“ koji podrazumeva relaksaciju duha i tela savremenog putnika, a za to su omiljene destinacije Bali u Indoneziji ili biciklistička tura na Kubi.

Ja sam takođe i sertifikovan ronilac, tako da organizujem i ronilačke ture na Jamajki, Belizeu, Kubi, Maleziji, Egiptu i Australiji.

SAN: Šta su najvažnije stvari koje ste naučili kao privatnik i šta biste posavetovali naše čitaoce koji imaju svoj biznis ili nameravaju da ga započnu u Kanadi?

Mislim da je Kanada veoma dobra zemlja za privatan biznis jer, za razliku od uslova u zavičaju, odobrava mnogo direktnih troškova koje imate da biste normalno radili. Tržište se brzo menja pa treba pratiti trendove i menjati se. Potrebno je prvo napraviti plan, zatim skupiti iskustva onih koji su već u tom poslu i onda sledi žestok rad, vrlo često danonoćan. Uvek postoji taj prvi tunel kroz koji se najteže probijate, ali kada prođete treba da znate meru i da odvojite vreme za porodicu, bez koje svi poslovni i finansijski uspesi ništa ne vrede.

SAN: Šta vam se ovde u Kanadi ne sviđa?

Nisam upućen u ostale delatnosti, ali što se tiče turizma previše je birokratije u velikim kompanijama i postoji monopol u avio-saobraćaju. Ovo je zemlja avio-saobraćaja, a imate svega dve prave kompanije, Air Canada i West Jet i to je razlog što su cene karata veoma visoke u odnosu na Evropu. Kada bi Kanada pratila zakone Evropske unije, onda bi došlo do brzog napretka. Ovako, dešava se da su obeštećenja za putnike i dalje vrlo niska, ili putnici sede šest sati u avionu nasred piste (nedavno u Otavi), čarter prevoznici imaju pravo da kasne 12 sati bez bilo kakvih obaveza prema putnicima, bez najave i plana avioni sa Kariba sleću na usputni aerodrom, zakon im dozvoljava da lošu uslugu pravdaju vremenskim uslovima, a u stvari je razlog borba za profit i ništa drugo, tako da od pilota i stjuardesa prave lažljivce. TICO (Travel Industry Council of Ontario), koji je oformljen po zahtevu kanadske države, nemoćan je da reguliše te odnose i dok ne poseduje pravnu moć, advokati avio-kompanija pobeđuju jer se zakoni sporo menjaju. Setite se samo Jets Go, Canada 3000, Conquest, slučaja grčkog čartera za Zagreb i tako dalje. Dobro je što je Air Serbia zahvaljujući Etihad Airways-u stala na noge.

SAN: Pošto ste obišli zemljinu kuglu, mislite li da postoji raj na zemlji?

Po mom mišljenju to je Bora Bora na južnom Pacifiku. Ukratko: divna klima čitave godine, pitomo stanovništvo, puno voća, povrća, ribe, vino koje nabavljaju iz Čilea. Tamo ste daleko od svega, reklo bi se na kraju sveta, smešteni u bungalovima sa providnim dnom, doručak vam donose čamcem da vas ne bi  probudili, sobe su bez telefona i televizora. U daljini čujete brujanje talasa koji ne prelaze koralni greben, a vi ste u laguni koja je grotlo ugašenog vulkana. Naravno, posle tri sedmice zemaljskog raja, zaželite se gradske vreve nekog Njujorka.

SAN: Čime se bavite u slobodno vreme?

U slobodno vreme vozim bicikl, petkom uveče igram odbojku sa društvancetom, većinom iz Etobika, koje zovemo MLADI PENZIONERI, a pomaže nam naš trener Zoran Manojlovic. Na putovanjima, koja su često duga, uvek imam knjigu, a kad sam u prilici, nastojim da odem na ronjenje pa sam uspeo da vidim dubine mora u Australiji, Maleziji, Egiptu, Belizu, Jamajki, Konzumelu, Kolumbiji, Kostariki, Panami, Bahamima, Berudi i naravno na Kubi.

SAN: Koji vam je životni slogan?

Sveti Avgustin je rekao: „Svet je kao knjiga, a oni koji ne putuju pročitali su samo jednu stranicu.“

(The world is a book and those who do not travel read only a page).