ПОШТО СМЕХ У ДЕМОКРАТИЈИ

„Демократија је само појам у уџбеницима. Да ли стварно мислите да мишљење јавности утиче на одлуке власти?“ - Волтер

Седећи на клупи у парку, четири наше жене су се весело смејале након испричаног вица. Две Канађанке, су застале и с осмехом од увета до увета коментарисале - Како се ви слатко смејете! – и задржавши осмех на лицу наставиле шетњу. Госпође на клупи и даље су чаврљале на српском језику уз још гласнији смех. У подсвести им је било како је ово слободна и демократска земља јер, ето, можеш да причаш виц на свом матерњем језику и да се гласно смејеш усред градског парка.

А да ли је баш свуда тако?

ГЛАСАН СМЕХ И КАРИЈЕРА

Они који раде у корпорацији готово се и не сећају када су се гласно насмејали. Може да се и деси да се на неком састанку сви грохотом смеју, али само ако је виц испричао главни шеф. Није препоручљиво испричати добар виц у присуству надређеног, јер духовит може бити само онај коме рапортираш. Неке фирме имају тзв. код облачења који дозвољава да се петком дође у џинсу и да се гласно разговара са колегама, па чак и да се ручак мало продужи. И наравно, усиљено кидање од смеха, дозвољено на досетке боса. На команду се седа за компјутер и настаје мртва тишина до краја радног времена.

Додуше, ако погледате заседање парламента, видећете да се посланици смеју и подсмевају говорима претходника, али само ако су из супротне странке. Питам се да ли је икада неко из опозиције гласао за предлог члана парламента владајуће партије. Да, то се зове демократија, зар не?

Да ли сте се запитали зашто се људи не смеју на улици или у градском превозу Торонта? И нико никога не гледа, нико никога не занима. Зашто? Па зато што од погледа или од осмеха можеш имати само штете, а користи никакве. Може те неко тужити за непристојно премеравање, за узнемиравање, а да особу ниси ни пипнуо, нити јој се обратио... Додуше, недавно у Онтаријуније прихваћен предлог прописа да се гласан смех и гласан говор на улици, у неким случајевима, може сматрати нарушавањем реда и мира и да може да буде кажњив! У демократији је осмех понекад скуп, нарочито ако не умеш да га продаш тамо где и по оној цени која је прописана правилима понашања.

РЕКЛАМИРАЊЕ СМЕХА

Цене смеха су понекад у продаји и са великим попустом. На пример, позоришне представе и мјузикли су након сезоне на распродаји. Клубови комедије су места на којима се уз пиво плаћа и хумор комичара којима је шоу програм плаћен по количини смеха у сали. Молим лепо, па то је права мера, демократско располагање количинама новца и доброг расположења радничке класе.

Да ли сте чули за нови изум под називом Laugh out Yoga Toronto? Ево како се на сајту овог новог плаћеног засмејавања стручно објашњава како можете да се смејете “„као луд на брашно”: Јога смејања је јединствена рутина која комбинује безусловни смех са јога дисањем. Свако може да се смеје без уплива хумора, вица или комедије. Смех је инициран симулирањем као физичка вежба и уз истовремено успостављање контакта очи у очи са осталим учесницима у групи, и тиме се производи детиња раздраганост…

И код ТВ шоу емисија са вештачки убаченим смејањем у позадини,  има новитета. Наиме, публика испуни студио и пре програма је добро нахране и напоје, па онда те гледаоце тренирају како и колико да тапшу и скандирају. У току емисије, публика вришти, као да је суманута. А знате ли зашто? Поред јела и пића, обавезно добијају и поклоне. Независно од тога да ли је електрична четкица за зубе у питању, или телевизор у боји, халуцинантно вриштање је тешко контролисано… То ја зовем 20 секунди говора и 5 минута вриштања. Па ко воли, нек изволи! Питам се да ли и гледаоци код куће вриште и скачу по својим дневним собама потпуно обузети одушевљењем. Ко зна, Орвел је предвидео контролу понашања грађана и у њиховом приватном простору. Додуше, камере су већ ушле у наше домове, али то се за сада зове ријалити шоу и учесници су, ваљда, добровољци (добро плаћени, наравно).

Посебне су цене смеха при гостовању познатих комичара, као што су Адам Сандлер (Adam Sandler), Џери Сајнфилд (Jerry Seinfeld), Џон Мулани (John Mulaney) и други. Ево како се крећу цене карата веома познатих забављача у мањим просторима– обична места су по $500, сто се продаје по $5000, а ВИП сто по цени од $7500!

НЕ БУДИТЕ ИСУВИШЕ ЉУБАЗНИ…

… Јер власт баш не воли ако јој станете на жуљ. Ако нисте искусили, скупо ћете платити казну за давање неистеклог рачуна за паркинг другоме. Ако вас при таквој љубазности ухвати камера, чека вас тикет и одлазак на суд због противзаконитог давања вашег рачуна другоме, који је морао да купи своје сопствено паркинг време.

Нећете се смејати у граду Торонту ни ако оставите ваш ауто на улици где не постоји ниједан саобраћајни знак на дуже од три сата. Добићете тикет. Држава вам ограничава кретање, а нарочито паркирање на улицама овог града. Па како онда отићи код пријатеља на седељку и певати и смејати се до зоре? Неће моћи, јер ћете у току посете морати неколико пута да препаркиравате ауто, да тражите дозволу, или да плаћате по сату за то своје задовољство…

СМЕЈТЕ СЕ ДОК НА ПАУЗИ ЗА РУЧАК МЕДИТИРАТЕ НА ОДСТОЈАЊУ И НА ЈЕДНОЈ НОЗИ

Још се Платон, неколико стотина година пре нове ере, плашио да се као последица демократије на челу нације не појаве насилници и непросвећени људи. Осуда и егзекуција Сократа је била огледало друштва у коме је „доктора оптужио кувар, а пороту су чинила деца”. Да ли смо и ми у овом двадесет и првом веку сведоци да се све чешће на јавним позицијама појављују неадекватни људи, који не уживају поштовање народа, а све под окриљем демократије, као обећане „слободе” живљења на планети под окриљем глобализације. У име демократије се све више намећу укус, култура и начин мишљења масе, а све упаковано у шарени целофан са бесмислицом у пакету, и са правдом и правилима, које смо, наводно, сами изабрали.

Врло често прописи изгледају логично, али када се види њихова примена, питамо се, да ли то све има смисла.

Зар вам се у свакодневном животу не чини да из једног контролисаног балона идемо у други контролисани балон? Сетите се само када слетите на аеродром у Хавани, па одмах запалите цигарету, које блаженство! Али, ако сте у Торонту запалили цигарету, запитајте се колико сте метара удаљени од улаза у зграду, или да ли се у непосредној близини налази фамозни знак за забрану пушења. Ако вас на мосту не оглобе због пушења, дочекаће вас на ћуприји, званој животно осигурање. Као пушач, добро ћете платити то задовољство и џабе ћете покушавати да се вадите на Черчила, који је живео преко деведесет и то пушећи лулу, све у шеснаест.

Када је моја пријатељица упоредила своје животно осигурање са осигурањем своје млађе колегинице на послу, открила је да је осигурање њене колегинице једна годишња плата, а да је њено само пола од тога, јер је прешла 65 година старости. Порука је сасвим јасна – ниси нам више потребна, а ако ускоро одапнеш, твој наследник ће добити некакву цркавицу, далеко било да добије износ твоје целе годишње плате! Кисело се насмејала том свом открићу.

Прописи се свакако мењају, посебно када је у питању међуљудско понашање и видови узнемиравања на радном месту, на улици, у породици... Још 1981, у Додатку документа о људским правима, дато је више простора дефинисању понашања које угрожава права радника. Нарочито је у последњих петнаест година посвећена пажња законском уобличавању видова неприхватљивог понашања на радном месту, које се односи на тзв. сексуално узнемиравање.

Било како било, питам се колико је смањена употреба антидепресива од како се ови закони примењују, јер је познато да, према званичним подацима, сваки пети запослени узима антидепресиве. О незваничним подацима нећемо, мада би требало, јер ово је ипак - демократија.

Како је ово мултинационална средина, осетљива је тема расне дискриминације. Међутим, ако одете на вече Расела Питерса (Russell Dominic Peters), смејаћете се до суза његовим имитацијама различитих акцената и обичајима људи из различитих културних средина. Ту се слободно празни оно скривено на радном месту и на улици, јер сте за то – платили.

КО СЕ ПОСЛЕДЊИ СМЕЈЕ 

Може ли се замислити да неко ко нема новац изађе као кандидат за високу политичку функцију? Не може. Али зато убица може да изађе из затвора након 24 сата ако је неко платио милион долара за то. Прави пример демократије.

На суду, адвокати се понашају управо у складу са прописима. Убици дечака који је имао леукемију у олакшавајућу околност узимају и то да „дечак и иначе не би још дуго живео и да га није прегазио пијани возач.” И тако, пијани возач добије казну на две године затвора, а онда бива пуштен због доброг владања након само девет месеци, а возачка дозвола му се враћа након три године. Слободно прелазите улицу на пешачком прелазу, јер и ако вас неко згази, ваша родбина му за то може бити и захвална.

И зато, данас рано ујутру, чим сване, смејте се без разлога, јер ако нисте на послу и не прелазите улицу, ваљда сте слободни. Ако можете да се смејете.